KAKO PLATITI POREZ NA IMOVINU? Mnogima nije stiglo rešenje, a rok ističe za nedelju dana

Rok za plaćanje poreza na imovinu za drugi kvartal 2024. godine za fizička, pravna lica i preduzetnike ističe 15. maja, a na adrese mnogih građana još uvek nisu stigla rešenja sa podacima o tome koliko taj porez iznosi.

Prema Zakonu o porezima na imovinu, plaćanje te vrste poreza je zakonska obaveza svih građana koji na svoje ime imaju upisanu nekretninu ili zemlju, a visina godišnjeg poreza zavisi od veličine imanja i iznosa stope poreza na imovinu koju određuje svaka lokalna samouprava u Srbiji.

Kada se plaća porez i kolika je kazna?

Porez se plaća u četiri rate, od kojih je prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta i četvrta rata koja se plaća do 14. novembra. Kamata za kašnjenje je 16,5 odsto, a osim zatezne kamete, poreski obveznici ogu da budu i prekršajno kažnjeni za neplaćanje svojih obaveza. Sankcija za taj prekršaj je 5.000 dinara za fizička lica.

Da li će vlasnici kuća i stanova zbog neažurnosti sistema snositi posledice, i da li će plaćati kamatu ako porez ne uplate i bez rešenja?

“Kamata se obračunava na godišnjem nivou, ali je zakonska obaveza svakog obveznika da porez na imovinu plaća kvartalno. Ako nije dobio rešenje o ovoj godini, onda je dužan da poresku obavezu izmiri na bazi prošlogodišnjeg zaduženja, odnosno treba kvartalno da uplati jednu četvrtinu ukupnog godišnjeg zaduženja iz prethodne godine. Ukoliko ne plati deo poreza na vreme, zaračunaće mu se srazmerni deo kamate za 2024. godinu, u ovom slučaju od 15. maja do kada je potrebno platiti ratu”, objasnio je za “Politiku” Đerđ Pap, poreski stručnjak.

Pojedine lokalne poreske uprave nisu poslale rešenje, a razlog je to što još uvek nbisu završile razrez poreza.

“To nije neuobičajena praksa”, rekao je Pap.

Poreski obveznici koji putem reprograma izmiruju zaostala dugovaranja, takođe treba da do 15. maja uplate označene rate, jer će im nakon isteka zakonskog roka za uplatu akontaciju takođe biti obračunata kamata.

Kako se meri cena kvadrata za porez?

Prema Zakonu o porezima na imovinu, prosečnu cenu kvadrata stana ili kuće, po zonama, na teritoriji opštine, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu.

U obračun ulaze cene prodatih nekretnina tokom 12 meseci, ali ne od januara do decembra, već od 1. oktobra prošle, do 30. septembra tekuće godine. Konkretno, kada je reč o porezu za 2024. godinu gledaju se cene iz kupoprodajnih ugovora kuća, stanova i zemljišta od 1. oktobra 2022. do 30. septembra 2023. godine. Prosečne cene objavljuju se do kraja novembra 2023. i važe za obračun poreza za 2024. godinu. Ako izostane objava ovakve odluke, važe cene iz odluke opštine i grada za godinu pre.

U Beogradu i Novom Sadu, osnovica za obračun poreza na imovinu ove godine nije uvećana, u slučaju Beograda, građani ne bi trebalo za ovu hodinu da dobiju zaračunat ni dinar više. Poreska osnovica za obračun poreza na imovinu za preduzeća u 2024. godini je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra 2023. godine.

Kako se računa kamata?

A kamata u praksi izgleda ovako – ako poreski obveznik odluči da ne plaća porez na imovinu po kvartalu, u iznosu od oko 1.625 dinara za stan od 50 kvadrata u Beogradu, ukupna godišnja kamata iznosiće mu oko 980 dinara na ime neplaćenog poreskog duga za imovinu od oko 6.500 dinara.

S druge strane, Kragujevčani, stanovnici četvrtog po veličini grada u Srbiji, u ovoj godini plaćaju od devet do 15 odsto veći porez za imovinu, pa tako za stanove u prvoj zoni obaveza na godišnjem nivou u 2023. iznosila je 6.761 dinar, a u 2024. godini je 7.642 dinara.

Politika/MONDO