Prva nacionalna kampanja o evropskom broju za nestalu decu u Srbiji 116000 pod nazivom “Da budemo svi na broju” predstavljena je danas u Evropskoj kući u Beogradu, a telefonska linija za prijavu nestale dece i podršku roditeljima dostupna je građanima 24 časa sedam dana u nedelji.
Kampanju sprovodi nevladina organizacija “Astra” u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom informisanja i telekomunikacija uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji.
Izvršna direktorka “Astre” Marija Ađelković rekla je da je evropski broj 116000 servis na raspolaganju roditeljima i široj porodici tokom pronalaska deteta, ali pruža i deci nakon pronalaska.
Podsetila je da je evropski broj uveden 2012.godine, a 2014.godine je potpisan memorandum o saradnji sa MUP-om.
Anđelković je rekla da broj postoji u 32 zemlje Evrope i da radi po istim standardima i principima.
“Ako se dete, na primer, izgubi u Grčkoj ili Belgiji pozivom na ovaj broj javiće se naše kolege u tim zemljama”, rekla je Anđelković.
Dodala je da se najčešće javljaju roditelji i staratelji i zaposleni iz institucija gde su deca smeštena, saradnici drugih institucija i nevladinih organizacija.
Anđelković je navela da “Astra” godišnje primi između 450 i 500 poziva na evropski broj, a blizu 50 odsto čine prijave nestanaka dece koja su pobegla od kuće, dok su 17 odsto roditeljske otmice.
“Takođe, 17 odsto su pozivi zbog odvajanje detata od porodice u migrantskim uslovima kada porodice putuju iz zemlje u zemlji, a oko 17 odsto je vezano za pozive kada se deca izgube iz nekog, a reč je uglavnom o deci najmanjeg uzrasta koja ne govore. Takođe, 3 odsto su kriminalne otmice”, navela je Anđelković.
Istakla je da su u više od 98 odsto slučajeva prijavljenih nestanaka a deca su pronađena.
Psiholog i novinar Miša Stojiljković, koji je govorio iz ugla roditelja, kazao je da je strah od nestanka deteta među najjačim roditeljskim strahovima i da je često iracionalan, a da ga treba suzbijati određenim kognitivnim tehnikama.
“Važno je imati u vidu da samo 2 odsto nestale dece ne bude pronađeno i ponavljanje tog podatka je tehnika koja može da pomogne. Međutim, mnogo jače odzvanja u glavi onaj procenat od dva odsto, jer se svi sećamo šta se desilo Tijani Jurić i Danki Ilić”, rekao je Stojiljković.
Naglasio je da je važno da roditelji od malih nogu grade odnos poverenja sa decom i da otvoreno razgovaraju o svemu sa decom i da bez osude dece pihvataju razne informacije od njih.
Psihološkinja i terapeut Branka Radović naglasila je da većina dece koja su na neki nacin zlostavljana imaju mehanizam bežanja od kuće, posebno adolescenti.
Moramo prvo da vidimo odakle to dolazi, i da edukujemo roditelje da prepoznaju znake koji su prisutni mnogo ranije”, kazala je Radović.
Dodala je da je važno da ne dođe do otuđenja i gubitka poverenja između roditelja i dece.
Savetovala je roditeljima da rade “soft” kontrolu svoje dece.
“Predatori i prestupnici mogu da napadnu dete i dok smo kod kuće sa njim preko društvenih mreža. Zato je važno kako da osluškujemo naše dete.
Važan deo kampanje “Da budemo svi na broju” jeste informisanje javnog mnjenja i podizanje svesti spotovima koji će se emitovati na televizijskim nacionalnim frekvencijama i radio stanicama u zemlji.
Od maja 2012. do septembra 2024. godine putem Evropskog broja za nestalu decu realizovano je 5.394 poziva.
Pozivi su besplatni na teritoriji Srbije sa svih mobilinih i fiksnih mreža.
tanjug
