Parkirana vozila u Beogradu i širom Srbije prave veliki problem građanima, a pojedini vozači nedovoljno poznaju zakon pa svoje četvorotočkaše “ostavljaju gde stignu”. Tim povodom je za portal MONDO govorio direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.
Okanović je decidno objasnio na kojim mestima je parkiranje zabranjeno, a na kojim je dozvoljeno.
“Parkiranje na trotoaru je po pravilu zabranjeno osim ako nije izričito dozvoljeno saobraćajnom signalizacijom. Parkiranje na kolovozu je po pravilu dozvoljeno osim ako nije zabranjeno saobraćajnim znakom ili ako postoje uslovi zbog kojih parkiranje na kolovozu nije dozvoljeno. Znači, na trotoaru ne mora da stoji saobraćajni znak da je zabranjeno parkiranje jer je po samom zakonu zabranjeno parkiranje na trotoaru”, kaže Damir Okanović.
Istakao je da su uslovi koji se odnose na zabranu parkiranja na kolovozu propisani članom 66 Zakona o bezbednosti saobraćaja. Prema njegovim rečima tačka 6 je najbitnija.
“Na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja od tri metra”, navodi se u tački 6 pomenutog Zakona.
Napomenuo je da je problem što komunalna milicija piše kazne ljudima koji su parkirani na kolovozu iako ne postoji nijedan razlog da tu ne sme da se parkira vozilo po Zakonu o bezbednosti saobraćaja.
“Tačka 6 je najspornija situacija u praksi. Tu komunalna milicija vrlo često piše ljudima kazne iako nije zabranjeno. Primer toga je jedan deo Strahinjića Bana gde ne postoji saobraćajni znak da je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje na kolovozu. Doduše, možda je u međuvremenu postavljen ali dok nije postojao komunalna milicija je pisala kaznu ljudima iako nije bilo osnova. Čak je ljudima pauk odnosio vozilo. Kolovoz u Ulici Strahinjića Bana, koja je jednosmerna, je širine oko pet i po metara.
Kad se vozilo parkira uz ivicu trotoara, širina slobodnog prolaza je veća od tri metra i takvo parkiranje nije zabranjeno. Ako govorimo o dvosmernoj ulici, vozač ima pravo da parkira vozilo ukoliko je širina slobodnog prolaza do neisprekidane linije ili do suprotne ivice kolovoza ako ne postoji isprekidana linija najmanje tri metra, tako kaže Zakon. Širina do suprotne ivice kolovoza ili do neisprekidane, odnosno pune linije, mora da bude najmanje tri metra”, kazao je sagovornik.
Dodao je da su učesnici u saobraćaju dužni da postupaju po Zakonu o bezbednosti saobraćaja a ne po odluci o Komunalnom redu jer ona ne uređuje pravila saobraćaja. i ne uči se tokom obuke vozača.
Šta kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja
Član 66 Zakona o bezbednosti saobraćaja jasno definiše gde vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo:
1) na pešačkom prelazu i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od tih prelaza,
2) na prelazu puta preko železničke pruge, odnosno tramvajskih šina i na rastojanju, odnosno odstojanju manjem od pet metara od prelaza, kao i u blizini železničke pruge, odnosno tramvajskih šina, ako se time sprečava saobraćaj vozila koja se kreću po šinama,
3) na raskrsnici i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza,
4) u tunelu, u podvožnjaku, u galeriji, na mostu, na nadvožnjaku,
5) u blizini vrha prevoja ili u krivini gde je preglednost puta nedovoljna ili se obilaženje vozila ne može izvršiti bez opasnosti,
6) na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja od tri metra,
7) na mestu na kome bi zaklanjalo saobraćajni znak,
8) na biciklističkoj stazi, odnosno traci,
8a) na pešačko-biciklističkoj stazi,
9) na stajalištu za vozila javnog saobraćaja i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od 15 metara ispred i iza oznake na kolovozu kojim je stajalište označeno,
10) na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene, osim ako je to dozvoljeno saobraćajnim znakom,
11) iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih službi,
12) na mestu na kome bi se onemogućio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom već parkiranom vozilu,
13) na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza,
14) na pešačkoj stazi, odnosno na delu trotoara koji je namenjen za kretanje lica sa posebnim potrebama,
15) na trgovima, na pešačkoj zoni i protivpožarnom putu,
16) na pristupnoj saobraćajnici, kolskom prolazu između stambenih zgrada, odnosno prolazima u blokovima naselja,
17) na saobraćajnicima van uličnih parkirališta koje povezuju parking prostore i stambene zgrade sa drugim saobraćajnicama,
18) na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže,
19) na saobraćajnoj traci za uključivanje, isključivanje, zaustavnoj traci, saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza i tramvajskoj baštici,
20) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu obeleženo kao mesto za parkiranje za vozila za osobe sa invaliditetom, ako na vozilu ne poseduje odgovarajuću oznaku,
21) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu označeno kao mesto rezervisano za vozila određenih korisnika, kada vozilo kojim upravlja ne pripada tim vozilima,
22) na površinama na kojima je saobraćajnim znakom zabranjen saobraćaj vozila.
Izuzetno od stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, u slučaju raskrsnica, pešačkih prelaza, odnosno prelaza biciklističke staze preko kolovoza, koji se nalaze u jednosmernoj ulici, dozvoljeno je zaustavljanje i parkiranje vozila i na odstojanju manjem od pet metara nakon tih raskrsnica, odnosno prelaza, posmatrano u dozvoljenom smeru kretanja u toj ulici.
Izuzetno od stava 1. ovog člana dozvoljeno je zaustavljanje vozila na mestima iz stava 1. tač. 6), 11), 12), 16), 17) i 18) ovog člana, ukoliko tako zaustavljeno vozilo ne predstavlja opasnost ili smetnju u saobraćaju ili kretanju pešaka, odnosno obavljanju komunalnih delatnosti.
Osim na mestima iz stava 2. ovog člana, vozač vozila kojim se obavlja auto taksi prevoz putnika može zaustaviti vozilo i na mestima iz stava 1. tač. 9), 10) i 13) ovog člana, kao i u saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza kojom se ne kreću tramvaji, i to samo za vreme potrebno za ulazak, odnosno izlazak putnika.
Kad treba zvati “pauka”?
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja nam je objasnio i u kom slučaju građani treba da zovu “pauka”.
“Pauka treba zvati onda kad je vozilo nepropisno parkirano na način da ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, odnosno ometa odvijanje saobraćaja. Ukoliko neko vozilom blokira izlaz iz nečijeg dvorišta i to takođe predstavlja ometanje saobraćaja”, zaključio je razgovor za MONDO Damir Okanović.
espreso/Mondo
