Ovaj način obračuna, međutim, nekada učini da mesečni iznos penzije bude toliko nizak da bi penzioner vrlo teško sastavljao „kraj s krajem”. Iz tog razloga, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisan je najniži iznos penzije – minimum koji se mora isplaćivati penzioneru bez obzira na to koliko staža i kakve zarade je ostvario u svojoj radnoj karijeri. Od uvođenja u pravne propise, najniži iznos penzije određivan je na različite načine, a od 2002. godine svi penzioneri imaju pravo na jednak najniži iznos penzije.
Od 2006. najniži iznos jednak je 25 procenata prosečne zarade u Republici u prethodnoj godini. Prema važećem Zakonu, korisnicima iz kategorije osiguranika zaposlenih, samostalnih delatnosti, i profesionalnim vojnim licima, najniži iznos penzije vanredno je usklađen od 1. januara 2011. Tako određen iznos se dalje usklađuje kao i penzije.
Najniži iznos penzije za poljoprivredne penzionere je nešto niži – na današnji dan je 19.644,74 dinara. On je takođe vanredno usklađen od 1. januara 2011, kada je iznosio 9.000 dinara, i od tog datuma se dalje usklađuje. Penzionerima je najavljeno novo povećanje pre kraja godine, pa se može očekivati da će istovremeno porasti i navedeni najniži iznosi za sve kategorije korisnika.
Međutim, i pored toga što propisi određuju minimalan iznos, postoje korisnici kojima on ne pripada. Pre svega, na isplatu najnižeg iznosa penzije može da utiče prebivalište penzionera. U zavisnosti od odredbe odgovarajućeg sporazuma o socijalnom osiguranju, korisnicima koji žive u inostranstvu može da pripada samo iznos koji su zaradili, bez garantovanog dela. Ovakve su odredbe svih sporazuma zaključenih između država koje su nekada činile Jugoslaviju.
U slučaju da lice koje koristi najniži iznos penzije menja mesto prebivališta, odnosno preseli se u inostranstvo, u obavezi je da o toj promeni odmah obavesti Fond. Isplata se ubuduće vrši na račun strane banke, a istovremeno se proverava da li i dalje može da se isplaćuje najniži iznos. Ako se za ove okolnosti prekasno sazna, mogu će su velike preplate i neugodne situacije za korisnike koji treba da vrate ono što im ne pripada, iako koriste relativno mali iznos penzije.
Treba naglasiti da se mogućnost isplate najnižeg iznosa ceni po prebivalištu, a ne po tome da li se isplata penzije vrši u Srbiji ili u drugoj državi. Na primer, neko sa prebivalištem u Sloveniji može da ovlasti drugo lice da prima penziju u Srbiji, ali to ne znači da će se nastaviti sa isplatom najnižeg iznosa penzije. Jednako postupaju i nosioci osiguranja u inostranstvu, pa tako građani Srbije ne bi mogli da koriste garantovani iznos penzije iz, naprimer, Bosne i Hercegovine.
Pored prebivališta, na pravo na najniži iznos penzije utiče i činjenica da li je korisnik ostvario pravo na penziju u inostranstvu. Naime, Zakonom o PIO je propisano da se najniži iznos penzije korisniku isplaćuje samo ako zbir penzije koja je određena u Srbiji i penzije koju dobija iz inostranstva nije veći od propisanog najnižeg iznosa. U slučaju da je zbir penzija manji od najnižeg iznosa penzije, korisniku će se isplaćivati razlika do tog najnižeg iznosa.
To zapravo znači da će zbir penzije koju prima iz inostranstva i penzije koju prima u Srbiji sa razlikom iznositi ukupno onoliko koliki je propisani najniži iznos penzije. Ukoliko je zbir veći, korisnik će na račun dobiti samo iznos koji mu je na osnovu staža i zarade određen. Naravno, da bi se došlo do zbira, inostrana penzija se preračunava u dinare prema važećem deviznom kursu na dan ostvarivanja prava. Ukoliko je inostrana penzija ostvarena nakon penzi je u Srbiji, od tog dana se ponovo odlučuje o najnižem iznosu penzije.
Dakle, postoji mogućnost da neko ko je koristio najniži iznos bez njega ostane kada stekne penziju u inostranstvu, ili da od tog dana dobija samo razliku od zbira svih penzija do garantovanog najnižeg iznosa. U praksi, kada je poznata činjenica da penzioner ima i staž u inostranstvu, pri određivanju visine penzi je u Srbiji će se odložiti odluka o najnižem iznosu. Praktično u svim slučajevima, osim ako osiguranik još ne ispunjava uslove u inostranstvu, ta odluka će uticati na pravo na najniži iznos.
Ako se na inostranu odluku ne bi čekalo, veliki broj inostranih penzionera koji nemaju puno staža u Srbiji bi došao u situaciju da vraća preplaćeni iznos, a to bi svakako trebalo izbeći. To je i jedan od razloga zbog koga svi budući penzioneri pri podnošenju zahteva treba da prijave i svoj rad u inostranstvu. Naravno, ukoliko je penzioneru određena penzija veća od najnižeg iznosa, onda se to pravo i ne razmatra.
Moguća je i druga situacija, a to je da penzija bude toliko velika da mora da se ograniči. Najviši iznos penzije za sve kategorije trenutno izno si 230.145,48 dinara, a priograničenju visine ne uzima se u obzir da li korisnik ima i penziju iz inostranstva.
espreso/Kurir
