Grupe su obrazovane pre dve nedelje iako je o njihovom formiranju rasprava trajala mesec dana.
Punih mesec dana traju rasprave na Beogradskom univerzitetu o tome kako treba da izgledaju ekspertske grupe koje će se baviti analizom zahteva studenata sa plenuma, dok su grupe napokon i obrazovane pre dve nedelje.
U prvoj, koja se bavi praćenjem realizacije prvog, drugog i trećeg zahteva studentskih plenuma bave se, prema odluci Senata Univerziteta, prof. dr Vladan Đokić, prof. dr Jelena Dobrić, prof. dr Predrag Petronijević, doc. dr Sanja Fric, prof. dr Bojan Spajić, prof. dr Vanja Bajović, prof. dr Žaklina Stojanović, prof. dr Dejan Vasović i prof. arh. Vesna Cagić Milošević.
U drugoj ekspertskoj grupi, koja se bavi “finansijskim aspektom” studentskih zahteva, tj. konkretno četvrtim zahtevom blokadnih plenuma, koji se tiče povećanja izdavanja države za Univerzitete i fakultete, prema odluci Senata bave se: prof. dr Vladan Đokić, prof. dr Zorica Vujić, prof. dr Goran Roglić, prof. dr Vladimir Popović, prof. dr Žaklina Stojanović i prof. dr Andreja Katančević.
Osim dobro poznatog imena Vladana Đokića, koji je rektor Beogradskog univerziteta, postavlja se pitanje ko su drugi članovi “ekspertskih grupa” koje je pre dve nedelje obrazova Univerzitet u Beogradu, a koji do dana nije dao nikakve rezultate.
Vanja Bajović, koja je profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, ali i članica “ekspertske grupe” koja se bavi sa prva tri zahteva studenata blokadera, inače je politički izuzetno aktivna i gradska je odbornica u Beogradu pokreta Sava Manojlovića, Kreni-promeni.
Kolega Vanje Bajović, koji je takođe član prve “ekspertske grupe” je i Bojan Spajić, poreklom iz Crne Gore, a s obzirom na tu činjenicu i neposedovanje srpskog državljanstva, jer je u procesu odvajanja Crne Gore od strane Mila Đukanovića odabrao da ostane crnogorski državljanin, kada je trebalo da se zaposli na Pravnom fakultetu pre 15-ak godina morao je da falsifikuje dokuumente, u čemu su mu pomogli proglasovac Miško Jovanović i Jasminka Hasanbegović.
Spajić je, inače, član Proglasa, gde mu je kolega i saborac pomenuti Miško Jovanović, a značajno je i to da Spajić u vreme spasonosnih litija koje je predvodio srpski narod u Crnoj Gori za spas svojih svetinja i srpskog imena u toj zemlji, ni jednu jedinu reč nije rekao protiv Mila Đukanovića, kojeg je izabrao 2006. godine, kad je ovaj na pokradenom referendumu odveo Crnu Goru putem srbofobije.
Među posebno koloritnim likovima koji su se pronašli na spisku “ekspertskih grupa” nalazi se i Andreja Katančević, takođe profesor na Pravnom fakultetu, čije su porodične veze sa Demokratskom strankom duboke, a obiluju skandalima i hapšenjima zbog pronevere novca.
Konkretno, Katančevićev otac, Branislav, bio je predsednik Gradskog odbora DS u Kruševcu, ali i direktor Specijalne bolnice “Ribarska banja”, koji je hapšen zbog sumnje da je u periodu od juna 2009. do marta 2013.godine oštetio preduzeće za 15 miliona dinara i određen mu je pritvor od 30 dana, u decembru 2013. godine.
Konkretno, on se sumnjičio za zloupotrebu službenog položaja, te je, prema podacima iz istrage, u periodu od juna 2009. do marta 2013. godine, dobavljačima omogućavao naplatu mesa po cenama višim od tržišne, čime je oštetio Specijalnu bolnicu za navedeni iznos.
Katančević stariji je, inače, bio čovek od poverenja Dragana Đilasa u Kruševcu, a 2011. godine je iz stranke izašao, jer nije mogao da ostvari svoje ambicije i planove.
Ipak, na Đilasov nagovor, te iste 2013. godine, ali u martu mesecu, samo osam meseci pre hapšenja, Katančević stariji se vratio u DS, a njegov uslov da se vrati u redove Demokrata bio je da mu sin Andreja bude imenovan za člana Predsedništva DS, na šta je Đilas pristao, a kako se tada govorilo po Kruševcu, mnogim demokratama u tom gradu je to smetalo.
Naime, oni su smatrali da nije u redu da otac i sin budu visoki funkcioneri u stranci, naročito zbog toga što je jedina kvalifikacija bila ucena starijeg Katančevića.
24sedam.rs
