U Srbiji od 15. oktobra počinje grejna sezona, a toplane širom zemlje već vrše probe sistema. Kao i svake godine, potrošače savetuju da provere da li su im kotlovi i radijatori u funkcionalnom stanju.
Zamena radijatora spada u kategoriju takozvanih lakih renoviranja – to je jednostavan i brz proces koji ne zahteva ozbiljne građevinske radove. Cena zamene ili ugradnje novih zavisi od mnogih faktora, poput lokacije kuće/stana, veličine prostora, debljine izolacije, dostupnosti i cene energenata, ali i cena pojedinačnih sistema.
– Stari radijatori su često neefikasni i troše mnogo više energije nego što je potrebno. Moderni radijatori omogućavaju preciznu kontrolu temperature i funkcionišu na nižim radnim temperaturama, što dovodi do značajnih ušteda u troškovima grejanja – kaže mašinski inženjer i stručnjak u oblasti projektovanja grejnih i klimatizacionih sistema Ivan Lukić.
On ističe da veći kapacitet vode u starim radijatorima čini ceo sistem grejanja sporim, dok moderni panelni radijatori koriste daleko manje vode, što dodatno smanjuje troškove energije i ubrzava proces zagrevanja prostora.
– Stari radijatori su često podložni rđi i curenju vode, što može izazvati ozbiljne probleme. Zamena ovih radijatora ne samo da rešava estetski problem, već sprečava i potencijalne havarije – navodi Lukić.
Kada je reč o cenama, one se za zamenu radijatora kreću od 160 do 220 evra po komadu. Tačnije, 12 evra košta zamena rebra sa ventilom. Tu treba dodati trošak montaže koji iznosi od 45 do 60 evra po komadu. Montaža kotla za grejanje košta 130 do 190 evra po komadu.
Analizirajući tržište naš sagovornik ocenjuje da ga karakteriše konstantna potražnja, pre svega zbog klimatskih uslova koji zahtevaju stabilna rešenja za grejanje tokom zimskih meseci.
– Tržište se uglavnom oslanja na stambeni sektor, ali postoji i sve veća primena u poslovnim i industrijskim objektima. Poslednjih godina raste interesovanje za moderne sisteme grejanja, posebno zbog povećane svesti o energetskoj efikasnosti i smanjenju troškova za grejanje. Potražnja za kotlovima i radijatorima takođe raste kao posledica povećanja broja novih stambenih i poslovnih objekata, ali i zbog zamene zastarelih sistema grejanja u starim zgradama. Potrošači sve više traže kotlove koji koriste obnovljive izvore energije, kao što su kotlovi na biomasu i pelet, jer su ekološki prihvatljiviji i pružaju dugoročne uštede – objašnjava Lukić.
Pored domaćeg tržišta, srpski proizvođači kotlova i radijatora ostvaruju i značajan izvoz. Glavna tržišta su im zemlje Zapadnog Balkana, Centralne i Istočne Evrope, a sve veći broj firmi plasira svoje proizvode u Evropsku uniju, gde se cene visokokvalitetni proizvodi po konkurentnim cenama. Potražnja na ovim tržištima vođena je strožim regulativama o energetskoj efikasnosti i prelaskom na sisteme grejanja koji smanjuju emisije ugljen-dioksida.
Biznis.kurir.rs/Biznis.rs
