Građani Srbije bankama trenutno vraćaju oko sedam milijardi evra, a kada se to preračuna, svako je dužan oko 1.000 evra, čak i onaj ko se uopšte nije zadužio.
Problem je što su se građani keš kreditima zadužili 3,5 milijarde evra, što je jednako zaduženju za stambene kredite.
Kako objašnjavaju iz beogradske kancelarije Svetske banke, gotovinski zajmovi su rizičniji, jer se ne koriste za investicije, nego za potrošnju.
Sa druge strane, u bankama kažu da su ljudi kod nas mnogo manje zaduženi od onih u okolini ili u ostatku Evrope. Napominju da je sedam milijardi evra petina BDP i da je Narodna banka ograničila da se keš zajmovi mogu otplaćivati na maksimalno osam godina. Dodaju da su makroekonomski pokazatelji odlični, inflacija niska, a kurs stabilan. Zbog toga ne vide rizik povećanog zaduživanja.
Sa tim je saglasan i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić koji kaže da rast zaduživanja jeste dinamičan, ali ako postoji stabilan dugoročan privredni rast i ako rast plata to prati, onda to zaduživanje ne mora da bude problematično.
Dinarski krediti čine najveći deo kreditiranja kada su u pitanju gotovinski krediti i krediti za refinansiranje. Prosečan iznos keš kredita je oko 400.000 dinara.
“Neka se svako zadužuje onoliko koliko hoće i koliko mu banka dozvoli. Međutim, država mora da uputi jasnu poruku da ugovori moraju da se poštuju, moraju da se izvrše i da neće biti izuzetaka kao u slučaju stambenih zajmova indeksiranih u švajcarskim francima. Ugovor se može izmeniti samo pregovorima banke i klijenata, uz podjednaku saglasnost”, napominje ekonomista Ljubomir Madžar.
Ukupan dug Crne Gore na kraju 2018. godine je bio 3,09 milijardi evra, a kako Crna Gora ima 620.029 stanovnika, to znači da svaki stanovnik duguje oko 5.000 eura, rekao je ranije ekonomista i direktor Balkan biznis centra Branko Dragaš.
Kada se govori o komšiluku, u Hrvatskoj je dug po stanovniku porastao na 3.800 evra, u Bosni i Hercegovini na 3.000 evra, a u Makedoniji 1.500 evra.
Izvor: Politika/SEEbiz/Blic
