Koliko može biti stresan povratak na posao posle kraćeg ili dužeg odmora, odnosno, manje ili više veštog spajanja praznika.
Danas neće raditi oni koji slave Đurđevdan, a verovatno će dobar deo onih koji rade, posle radnog vremena ići na slavu.
Da li i na koji način možemo da ublažimo traumu povratka na posao, odgonetula je gošča “Pulsa Srbije” Bojana Šlajmer, psiholog.
– Svako od nas, ko je imao privilegiju da spoji praznike, možemo reći da smo se odmorili i napravili hijararhiju života šta su nam prioriteti i celjevi. Postoje ličnosti koje se jako dobro adaptiraju na nove uslove i one koje ne. Sada, u zavisnosti od toga kakve je poslove radila ta osoba i na koji način se odmara, tako će moći i da se adaptira. Dakle, prioriteti su nešto što nas definiše, ako živimo sami, to utiče na naš odmor. Za nekoga je odmor, a da se nije ni odmorio, tako da mnogi ljudi definišu da je jako malo vremena da bismo se odmorili, a opuštenost dolazi posle 5-6 dana odmora.
Potom je dala savet što se tiče ljudi koji se adaptiraju na ponovni dolazak na posao:
– Kada naprimer iz nedelje u ponedeljak dolazimo na posao, bitno je da se ne pretrpavamo radnim obavezama, već da ih podelimo sa kolegom. Naravno, to zavisi i od profesije, najosetljivija grupa su svakako lekari, novinari, oni su pogođeni stresnim adaptacijama na uslove, jer se uvek događa nešto nepredvidivo. Savetujem da se ustane ranije, barem sat vremena, jer se telo tada umiri, znamo da imamo prostora da budemo sa svojim mislima, da popijemo kafu, i tako dalje. Takođe je važno nepreskakanje obroka. Bitno je da nam kolega da sve potrebne informacije kako bismo nastavili da radimo dok smo bili na odmoru. Dakle, da imamo neku pauzu za vreme rada, najproduktivniji smo nekih četiri sata od osam.
