Foto: SkyscraperCity

Evropska unija vidi Koridore 10 i 11 kroz Srbiju kao ključni deo putne i železničke mreže celog regiona, rečeno je danas na konferenciji “Modernizacija u sektoru transporta, logistike i saobraćajne infrastrukture u Srbiji i Crnoj Gori”.

Konferenciju je organizovala Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i energetiku SR Nemačke, a učesnici su rekli da razvoj saobraćajne infrastrukture u regionu otvara mogućnost za dolazak nemačkih kompanija na ovo tržište.

Član UO Nemačko-srpske privredne komore Dragan Simović je na otvaranju rekao da se zbog svog izuzetno povoljnog geografskog položaja između istoka i zapada Evrope Srbija često naziva “kapijom Evrope”.

“Dva važna evropska koridora, Dunavski koridor 7 i međunarodni koridor 10, spajaju se na teritoriji Srbije i pružaju izvrsnu povezanost sa Zapadnom Evropom i Bliskim istokom”, rekao je Simović u hotelu Kraun plaza.

Podseća da budući autoput Koridora 11 treba da poveže Temišvar i luku Bar.

Na konferenciji je rečeno da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture među prioritetnim projektima odredilo i 11 projekata u oblasti železničke infastrukture, pet projekata u oblasti razvoja drumske infrastrukture, tri za unutrašnje plovne puteve, dva u vazdušnom saobraćaju i jedan intermodalni i jedan putno-železnički projekat, što su ukupno 23 projekta.

Srpske železnice planiraju investicije u projekte vredne oko 2,5 milijarde evra, a vlada predviđa i ulaganja od oko 550 miliona dolara u unutrašnje plovne puteve.

“Ovakvi projekti nude mogućnost nemačkim kompanijama ulazak na srpsko tržište”, naglasio je Simović i dodao da će danas srpski privrednici u okviru konferencije imati mogućnost da održe B2B sastanke sa predstavnicima pet nemačkih kompanija u oblasti transporta.

Direktor kompanije em&s GmbH i konsultant programa izvozne inicijative Ministarstva za ekonomiju i energetike Nemačke Urlih Vild je naglasio da su nemačka srednja preduzeća “svetski prvaci u izvozu” i da su usmerena ka poslovanju na novim tržištima.

Nemačka će, kako je rekao, realizovati više od 150 projekata u 94 zemlje širom sveta, a jedna od važnih oblasti je transport.

Dodao je da Beograd, kako se mogao lično uveriti, ima probleme po pitanu funkcionisanja saobraćaja i da Nemačka želi da pomogne gradovima u Srbiji u razviju održivih koncepata u toj oblasti.

Vild ističe da je dobar primer Minhen koji ima tzv. koncept budućnosti u oblasti javnog prevoza, koji ima za cilj smanjenje individualnog prevoza, a posebno putničkih vozila.

Kako je rekao, u Nemačkoj su već kao pilot projekat uvedeni i autonomni autobusi koji se koriste za javni prevoz i u turističke svrhe.

“Individualni saobraćaj će se drastično promeniti”, dodao je on.

Koordinator za urbanu mobilnost u GIZ Srbija Bojana Ristanović je rekla da se projekat u Srbiji za energetsku efikasnost realizuje u okviru Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu koji finansira Nemačka.

Projekat sprovodi GIZ od 2009. godine, a u maju 2017. je počela treća faza koja će trajati do kraja jula 2020. i odnosi se na oblasti energetike i zaštite klime.

Ristanović ističe da se skoro svi gradovi Jugoistočne Evrope suočavaju sa sličnim problemima: ubrzanim rastom broja stanovnika, sve većim brojem vozila, zagađenjem, lošom infrastrukturom i slično, zbog čega je potreban održi i energetski efikasan transport.

Istakla je da GIZ u Srbiji daje podršku u izradi planova održive mobilnosti i da se već sprovode aktivnosti za to u Pirotu, Šapcu, Kruševcu, Beogradu, Bajinoj Bašti i Vrbasu.

Projekat “Modernizacija u sektorima transporta, logistike i saobraćajne infrastrukture u Srbiji i Crnoj Gori” realizuje se u okviru saradnje kompanije Em&s i Nemačko-srpske privredne komore, pod pokroviteljstvom Ministarstva za privredu i energetiku SR Nemačke.

Izvor: Tanjug

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments