Poseban oprez se preporučuje nervno labilnim osobama, cerebrovaskularnim i srčanim bolesnicima
Nagle temperaturne oscilacije od skoro plus 20 usred januara, pa do naglog pada za skoro 20 stepeni koliko se u Srbiji očekuje u petak, pogađaju 13 vrste bolesnika, a najviše se odražavaju na kardiovaskularne i na psihološke, kaže prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, koji apeluje na ove pacijente da ostanu kod kuće, pridržavaju se propisane terapije, smanje unos masne, začinjene i slatke hrane, i zaslađenih sokova.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavljuje pad temperature za petak, međutim, biometeorološka prognoza, već za danas, 9. januar pokazuje da se očekuje pogoršanje biometeorološke situacije.
– Poseban oprez se preporučuje nervno labilnim osobama, cerebrovaskularnim i srčanim bolesnicima, a u drugom delu dana i tokom noći i astmatičarima. Od meteoropatskih reakcija mogući su nervoza, nesanica i bolovi u kostima i zglobovima – navodi se u biometeorološkoj prognozi u kojoj se i učesnicima u saobraćaju savetuje se povećana pažnja.
Temperaturni skok od skoro 20 stepeni u plusu na Badnji dan i na Božić, već se odrazio na zdravstveno stanje građana, pogotovo srčanih bolesnika i onih koji pate od visokog krvnog pritiska, što se videlo i po zvonjavi telefona Hitnoj pomoći.
Samo beogradski Zavod za hitnu medicinsku pomoć imao je 1.752 poziva za 24 sata, a kako je za “Blic” objasnila dr Ivana Stefanović iz te ustanove, najviše je bilo poziva zbog visokog krvnog pritiska, niskog krvnog pritiska, bola u grudima, dijareje, bolova u stomaku…
Prema njenim rečima, na sreću, broj intervencija nije bio nimalo srazmeran broju poziva, a uzrok ovih tegoba, pored vremena, nije imao toliko veze sa prejedanjem koliko sa uticajem slanih sarmi i prasetine na krvni pritisak.
Pad i rast temperature opasan za srce
S obzirom na to da Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) za petak najavljuje naglo zahlađenje, odnosno drastičan pad temperature, naša sagovornica podseća da će i na ovu vremensku promenu opet najviše reagovati srčani bolesnici i da je najbitnije da se prati krvni pritisak.
– Uvek više reaguju srčani bolesnici, jer se srce muči i na niskoj i na visokoj temperaturi – kaže dr Stefanović koja savetuje da se vodi računa o krvnom pritisku i podseća da glavobolja može da ukaže na probleme sa njim.
Kardiohirurg profesor dr Miljko Ristić kaže za “Blic” da kardiovaskularni bolesnici jednako reaguju i kada temperatura naglo skače i kada naglo pada. Objašnjava da postoji 13 grupa pacijenata koji reaguju na vremenske oscilacije, ali da se one najviše odražavaju na srčane pacijente i psihijatrijske.
Pored ove dve grupe pacijenata, prema njegovim rečima, tegobe mogu da osete i bolesnici koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu, upalu žučne kese, probleme sa bubrezima…
– Ima 13 grupa pacijenata koji reaguju na vremenske oscilacije. Reaguju bubrezi, centralni nervni sistem, srce, pluća, pacijenti sa čirom na dvanaestopalačnom crevu, sa upalom žučne kese.., a kardiovaskularni sistem i psihološki pacijenti su najugroženiji – navodi prof. dr Miljko Ristić:
– Usled naglih temperaturnih oscilacija, može da dođe do zaustavljanje rada srca, prestanka disanja ali i do moždanog udara. To ne može da se desi kod pacijenata sa upalom žučne kese, bubrega, bolesnika sa čirom na dvanaestopalačnom crevu. Promene vremena deluje nepovoljno i na te organe, u smislu jačih bolova, ali ti slučajevi se ne završavaju fatalno kao što je slučaj sa srčanim bolesnicima. Posledice nisu tako dramatične kao kada je u pitanju srce, i kada je reč o psihološkim pacijentima, kod kojih promena vremenskih temperatura deluje drastičnije na njihov psihološki status.
Osećaju promenu vremena 48 sati pre njenog nastanka
Prema njegovim rečima, ove grupe pacijenata promenu mogu da osete dva sata do 48 pre nego što ona nastupi.
– Psihološki pacijenti mogu da osete da se njihov psihološki status pogoršava, a srčani, da im vrednosti visokog krvnog pritiska rastu. Krvni pritisak ni tad ne raste odjednom, ako se malo obrati pažnja, videće se da je i tada postepen. Oseća se glavobolja, a pošto je ugrožen i pulmonalni sistem, može da dođe do nedostatka vazduha – kaže prof. Ristić.
Prema njegovim rečima, kada su temperaturne razlike upadljive, onda treba smanjiti unos hrane, pogotovo masne i slane.
– Ishrana treba da bude bazirana na voću i povrću, a izbegavati sokove pune šećera. Najbolje je da se sedi kod kuće. Promene utiču na srce, ali i pluća zbog elektromagnetnih talasa koji, u stvari, utiču na funkciju svih naših organa. Hronični pacijenti koji većim godinama ili mesecima boluju od srca, angine pektoris, hipertenzije, treba da uzimaju svoju terapiju redovno, da je ne preskaču – savetuje prof. Ristić i dodaje da kada se desi nagli skok ili pad temperature, i najzdraviji ljudski organizam može da poklekne.
Prelazak sa posne na mrsnu hranu
Pored vremena, tegobe kod građana izazvao je i prelazak sa posne na masnu hranu, a pošto sezona praznika, slava i dalje traje, savetuje se umerenost u ishrani.
Branislava Teofilović, magistar farmacije i specijalista nutricionizma, kaže da prejedanje često izaziva gorušicu ili refluks kiseline, što se manifestuje kao pečenje u predelu želuca, ali ono može da dovede i do napada žuči.
Napadi žuči uzrokovani prejedanjem mogu biti bolni i neugodni, ali uz pravilnu ishranu i preventivne mere može se smanjiti rizik od njihovog nastanka.
– Ako se simptomi jave, važno je reagovati brzo i potražiti medicinsku pomoć. Simptomi napada žuči se često mogu razvijati postepeno. Oni se mogu manifestovati kao jaka bol u gornjem desnom delu stomaka. Žučna kesa je locirana u gornjem desnom delu stomaka. Kada dođe do blokade žučnog kanala (npr. kamenčić blokira protok), žuč se nakuplja u žučnoj kesi i izaziva bol. Bol može biti oštar i intenzivan, ali i tup i probadajući. Često je praćen osećajem težine ili pritiska. Može trajati nekoliko minuta ili sati – objašnjava doc. dr Teofilović.
– Bol iz žučne kese može zračiti kroz nervne puteve u leđima ili u područje između lopatica. Ovo je poznato kao “reflektovani bol” – bol koja se oseća na mestu koje nije direktno povezano s izvorom bola – kaže ona i dodaje da napad žuči može da uzrokuje probavne smetnje, uključujući mučninu i povraćanje:
– To je često reakcija na nakupljanje žuči u stomaku, što može izazvati nelagodnost i želju za povraćanjem. Povraćanje može biti učestalo, ponekad s gorkim ukusom u ustima zbog prisustva žuči koja ulazi u želudac.
