Mariniki ispunjena najveća želja! Pre osam godina stavila potpis na sramni predlog rezolucije o genocidu! (FOTO)

Zbog ove odluke juče je srpski narod ostao nem i šokiran, ali sigurno je da je ova odluka zadovoljila određene pripadnike opozicije u Srbiji

Juče je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izglasana sramna rezolucija o genocidu u Srebrenici kojom se stavlja jaram na čitav srpski narod koji se proglašava genocidnim.

Zbog ove odluke juče je narod ostao nem i šokiran, ali sigurno je da je ova odluka zadovoljila određene pripadnike opozicije u Srbiji.

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić istorijskim govorom dao sve od sebe da se predlog o rezoluciji ne izglasa, 84 zemlje glasale su ZA.

Ipak, zahvaljujući diplomatskim naporima srpskog predsednika i srpske diplomatije, većina sveta je prepoznala istinu a u prilog tome govori i činjenica da je ukupan broj država koje su bile protiv i onih koje su bile uzdržane veći od broja zapadnjačkih poltrona koji su glasali za.

Ironično je da je jedan od inicijatora rezolucije Nemačka, država koja je izazvala i Prvi i Drugi svetski rat, sistemski ubijala Jevreje, a uz svoje satelite Hrvate i Srbe i Rome sa ovih prostora.

Ipak, nama nisu potrebni strani neprijatelji kada iste imamo u svom okruženju, kako u regionu, tako i u Srbiji.

Marinikina želja se ispunila

Poznato je da se opozicione stranke već godinama zalažu za to da se događaji u Srebrenici iz 1995. godine označe kao genocid nad muslimanima.

Tako je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić bila jedna od najglasnijih zagovornica ove teze.

Ona je i jedan od potpisnika Predloga rezolucije o genocidu u Srebrenici iz 2016. godine, zajedno sa poslanicima Sulejmanom Ugljaninom, Enisom Imamovićem, Čedomirom Jovanovićem, Žarkom Koraćem, Natašom Mićić, Nenadom Milićem, Nenadom Čankom, Goranom Čabradi, Olenom Papuga, i Nadom Lazić.

Marinika je zahtevala da se srpski narod osudi za genocid. Pored toga, Tepićeva je i u svojim govorima često Srbe i Srbiju optuživala za navodni genocid u Srebrenici.

– Tražim da se u krivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina od strane svih sudova koji se ovom tematikom i problematikom bave, i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na zločine i genocid počinjen u naše ime. Po zakoniku Srbije, kažnjivo je negiranje genocida u Ruandi, ali nije kažnjivo negiranje genocida koji je počinjen u naše ime. Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar kao što je genocid a niste u stanju da se suočite s njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili 100.000, nego namere da se neki narod istrebi i da nestane. A mi imamo snimke koji svedoče o tome u Haškom sudu, da su građani Srebrenice, koji su bili okupljeni tamo, odvajani na muške i ženske. Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini. Ja vas molim da uzmete u obzir ovaj predlog, da otvorimo raspravu na ovu temu, da se suočimo sa prošlošću, i sa zločinima i sa genocidom koji je počinjen u naše ime. Ne treba se toga stideti, treba imati hrabrosti i sa tim se suočiti – rekla je Marinika Tepić jednom prilikom u Skupštini Srbije.

– Rezolucija predviđa najoštriju osudu “genocida u Srebrenici”, osudu njegovog negiranja, kao i proglašenje 11. jula za Dan sećanja. U rezoluciji smo predvideli i uvrštavanje lekcija u obrazovni sistem Srbije, kako bi mladim generacijama bilo omogućeno stvaranje zdrave svesti i zdravih osnova po kojim bi oni znali da se genocid ne isplati i da se činjenjem ratnih zločina nad drugim narodom ne može ostvarivati interes sopstvenog – navedeno je tada.

Sramna odluka Ujedinjenih nacija da usvoji rezoluciju o genocidu u Srebrenici donela je zadovoljstvo onima kojima je i cilj da se Srbija predstavi u što lošijem svetlu, da se “pljune” na svaku srpsku žrtvu i svakog pretka, a sve zarad tuđih interesa i stranog novca.

I učiniće sve što Zapad od njih traži samo zarad ličnog interesa. Interes građana Srbije ovde nema prioritet niti se o tome razmišlja.

Upravo zbog njih takvih, danas je naša država na teškim mukama da zadrži svoju teritoriju, grčevito se boreći protiv agresora, ne bi li svojim građanima omogućila slobodu i nezavisnost.

Izmišljeni logori za Hrvate

Govoreći o “genocidu” nad muslimanima, Marinika nikada ne govori o srpskim žrtvama, kako u Bosni i Hercegovini, tako i na prostorima NDH. Njoj nije bitna ni Oluja, ni Jasenovac, ni Kravice…

Osim što ignoriše činjenicu da su Srbi u ratovima u proteklom veku imali ogroman broj žrtava, Tepićeva voli da širi antisrpsku propagandu.

Dok nije ušla u politiku bavila se “novinarstvom”, ali bolje je reći fikcijom jer je izmišljala zločine koje je pripisala srpskom narodu.

Tako je “novinarka” Marinika došla do izmišljene informacije da su tokom rata u Hrvatskoj srpske vlasti na teritoriji Srbije, tačnije u Vojvodini, držale koncentracione logore za mučenje hrvatskih zarobljenika.

Ovo njeno „otkriće” kao glavni, lažni dokaz za postojanje fantomskih logora u okolini Zrenjanina, u kojima su navodno zlostavljani Hrvati, poslužilo je Hrvatskom kulturnom veću (HKV) iz Zagreba da konstruiše bolesnu srbofobnu priču o iživljavanju Srba nad nedužnim Hrvatima.

Naime, u tekstu iz oktobra 2009, objavljenom na sajtu HKV pod naslovom „Tko je ubijao Hrvate, a danas prešućuje”, stoji da je zvanični Beograd držao pripadnike hrvatske nacionalnosti zarobljene u koncentracionim logorima nedaleko od Zrenjanina, tačnije u naseljima Stajićevo i Begejci (današnji Torak).

24sedam.rs