Na 47 magnetnih rezonanci u 25 zdravstvenih ustanova mora da se radi, zavisno od broja aparata i kadra, od 40 do 60 pregleda nedeljno više i da to, uz redovan rad, budu pacijenti sa liste čekanja.
To je nalog koji su direktori ustanova dobili od ministra zdravlja Zlatibora Lončara, pre nego što je 2. decembra uključena aplikacija putem koje se u realnom vremenu prati učinak svake ustanove. Kada je juče “podvučena crta”, pokazalo se da je u prvoj nedelji, zaključno sa 8. decembrom, od planiranih 1.100 urađeno 1.500 pregleda, potvrdio je za “Novosti” profesor dr Zoran Radovanović, savetnik ministra za oblast radiologije.
Ustanove koje su dosad radile u drugačijem režimu, uvele su i drugu smenu, a “magneti” rade i subotom i nedeljom. Posle “skidanja” listi za skener, na redu su one za magnetnu rezonancu, na kojima je upisano oko 25.000 pacijenata.
– Ti spiskovi nisu skroz validni, jer sad, kada ih pozovemo, uočavamo da su neki pacijenti već uradili pregled, ili nisu ostavili kontakt telefon. – Plan je da se liste mesečno smanjuju od 4.000 do 5.000 upisanih, naravno uz prihvatanje novoupućenih. Tom dinamikom do aprila bismo ukinuli spiskove za magnetnu rezonancu i prešli na redovno zakazivanje pregleda unutar mesec dana.
Uvođenje druge smene i rada vikendom, kako kaže prof. Radovanović, radiologe i tehničare ne izlaže riziku, jer na “magnetima” nisu u zoni zračenja, kao recimo kada se rade pregledi rendgenom ili skenerom.
– U zdravstvu Srbije imamo 276 lekara radiologa koji su edukovani da interpretiraju nalaze i 261 tehničar koji radi preglede – kaže prof. Radovanović.
– Uvođenje Nacionalne medicinske platforme za preventivu i dijagnostiku – NMPPiD omogućava nam sada racionalniji rad u radiologiji, jer lako možemo da uključimo radiologa iz Beograda ili drugog većeg centra da očita snimke pacijenata u manjim sredinama, gde možda nema dovoljno edukovanog kadra za interpretiranje rezultata sa “magneta”.
Nikola Radoman, savetnik u Ministarstvu zdravlja za digitalizaciju, kaže da će baš ovo uvezivanje ustanova u mrežu pomoći da se ubrza dijagnostika u radiologiji:
– Sistem koji je postavljen i koji je centralizovao rad na odeljenjima radiologije stvorio je mogućnost da se pritisak i čekanje na pregled multislajsnim skenerom potpuno ukine u jako kratkom roku. Čak i najkompleksniji dijagnostički aparati, magnetne rezonance su kao deo centralnog sistema, povezane između ustanova i najbolji radiolozi već rade udaljenu dijagnostiku za više ustanova istovremeno. Ogroman benefit stvoren je i velikom količinom podataka koji se čuvaju na centralnoj lokaciji, kako digitalnih radioloških slika, tako i radioloških izveštaja koji su napisali radiolozi iz više od 180 ustanova koje se nalaze u sistemu. Na ovaj način je stvorena velika baza znanja koja omogućava kvalitetnu edukaciju novih kadrova, novih specijalista radiologije.
U RIS, odnosno Radiološki informacioni sistem, koji je samo jedan deo Nacionalne medicinske platforme za preventivu i dijagnostiku, tokom prethodne i ove godine, napisano je oko 4,5 miliona izveštaja lekara.
– Na centralnoj lokaciji RIS je više od 8.175.000 radioloških studija. To su ogromne baza znanja za statističke obrade. Centralizacija podataka i digitalizacija radnih tokova pruža zdravstvenim ustanovama mogućnost čitanja radiološke građe “na daljinu”, takozvanu teleradiologiju, čime se znatno utiče na smanjivanje liste čekanja pacijenata za očitanje snimaka. Takođe, pacijenti se nepotrebno ne zrače i ne snimaju više puta u slučaju da je inicijalno snimanje urađeno u jednoj ustanovi, a očitanje je potrebno u drugoj usled nedostatka radiologa u prvoj, što je prisutno naročito u manjim ruralnim sredinama – objašnjava Radoman.
Projekat Nacionalne Medicinske Platforme za Preventivu i Dijagnostiku je jedan od najvećih projekata digitalizacije urađenih u prethodnom periodu, kaže Nikola Radoman. Deo tog sistema je i portal eZdravlje.
– Za vreme kovida potencijal elektronske komunikacije je masovno bio prihvaćen tako da dosad imamo više na od 1,7 miliona registrovanih korisnika portala – kaže Radoman.
Ministarstvo zdravlja objavilo je juče da je u bolnicama u Srbiji u toku protekle nedelje urađeno 419 ortopedskih operacija, kuka i kolena, i 633 operacije katarakte, a urađeno je i 429 koronarografija. Kako se precizira, od početka intenzivnog rada na rešavanju lista čekanja urađeno je ukupno 4.176 operacija kuka i operacija kolena, 5.935 operacija katarakti, 2.621 koronarografija.
