Nad Srbijom pustinjski pesak iz Sahare i “prljava” kiša: Dr Ničković otkriva kako ove čestice utiče na zdravlje i ko će pretrpeti najveću štetu

Većina kiše se formira u troposferi, najnižem sloju naše atmosfere. Ovde se vodena para hladi i kondenzuje oko čestica u vazduhu, na kraju formirajući oblake. Kada kapljice postanu preteške da bi ih podržao vazdušni pritisak, one padaju na Zemlju kao kiša. U oblaku, mikroskopske čestice prašine koje su podigle peščane oluje su ono na šta se kondenzuje vodena para. Većina prašine u velikim količinama padavina u našoj zemlji dolazi iz pustinje Sahare. Kada padne na prozore, voda isparava, ostavljajući za sobom čestice prašine. Ovo bi mogao biti izvor naslaga koje ste našli na prozorima nakon jake kiše.

Ovo je takozvana crvena kiša, koja se dešava nekoliko puta godišnje. Ponekad se dešava kada jaki vetrovi ili oluje iznad pustinje Sahare podignu prašinu visoko u atmosferu.

Iako može da iznervira one koji su upravo očistili svoje automobile ili prozore, ova prašina može pomoći u regulisanju naše klime. Kada sleti u okeane, prašina može da obezbedi neophodne hranljive materije za rast fitoplanktona, ponekad stvarajući cvetanje algi koje se može videti sa satelita.

Ova, naizgled egzotična aktivnost za Srbiju, ima veliki uticaj ne samo na vremenske prilike i klimu, već i na avio-saobraćaj i zdravlje.Stručnjaci smatraju da nema opasnosti i da je ovo jedan prirodni fenomen, te da nije u tom smislu opasan za ljudsko zdravlje.

“Međutim, smatra se da oštećenja disajnih organa oštrim česticama pogoduju nastanku bolesti. U našem području, saharski pesak se najčešće javlja između marta i oktobra, svakih 15 do 20 dana. Epizode povećanih koncentracija ne traju duže od dan-dva i ne predstavljaju opasnost po zdravlje”, tvrdi dr Slobodan Ničković.

“Naučne studije tokom poslednje decenije pokazuju da se čestice peska ponašaju kao najefikasniji embrioni za nastanak leda u visokim oblacima, čak i u malim količinama i daleko od peščanih izvora. Stoga, i oblaci iznad Srbije nastaju delimično zbog ovog prirodnog zasejavanja”, objašnjava doktor i dodaje:

“Nijedan od postojećih modela za prognozu vremena ne uključuje taj uticaj peska na oblake i formiranje padavina. Koristeći DREAM povezan sa modelom za prognozu vremena, istraživački tim RHMZ upravo radi na primeni ove metodologije. Deo istraživanja se odnosi i na uvođenje novog indeksa zaleđivanja nastalog u prisustvu peska, čija prognoza treba da smanji rizike u civilnoj avijaciji”.

Nedavno je, naime, registrovano da se pesak na Saudijskom poluostrvu ili severnoj Africi topi u turbinama pri sletanju ili u poletanju aviona, pošto nova generacija avionskih motora ima radne temperature nekoliko stotina stepeni više nego deceniju pre. Avio-prevoznici povlače iz saobraćaja te vazduhoplove uz višemilionske štete.

njžena.rs