Kada u prodavnici kupujete keks, žvakaće gume, mlečne proizvode, razne upakovane i konzervirane proizvode, ali i šminku ili paste i kreme za negu uvek proverite na deklaraciji da li se navodi prisustvo emulgatora, odnosno, aditiva-hemijske supstance i koje, a njihova oznaka počinjem slovom E, jer mogu da budu opasni po zdravlje, upozoravaju lekari. Zato nam savetuju da dobro pročitamo deklaraciju na ambalaži, naročito ono što je napisano najsitnijim slovima, jer je to i najopasnije.
Karcinom vreba mlade iz ultra prerađene hrane, obratite pažnju na deklaracije!
Kako je za „Blic“ rekao onkolog profesor dr Vladimir Kovčin, u Srbiji postoji trend porasta broja obolelih od svih vrsta kancera među veoma mladom populacijom,a velika opasnost od karcinoma vreba iz ultra prerađene hrane koja deluje sveže, a ima dug vek trajanja. Zbog toga je važno da na deklaraciji proverimo šta se sve nalazi u proizvodima, ali da prvenstveno izbegavamo hranu sa dugim rokom trajanja.
– Kada kupujete hranu, obratite pažnju na deklaracije. Postoji spisak štetnih emulgatora koji se dodaju, čak su neki od njih zabranjeni u Evropskoj uniji. Obično to na deklaraciji piše jako sitnim slovima. U principu izbegavajte proizvode sa dugim rokom trajanja ako nisu zamrznuti ili obrađeni na drugi način ili ih konzumirati što ređe i u manjoj količini – rekao je prof. dr Kovčin.
Šta su aditivi i zašto se koriste
Važno je znati da su emulgatori, odnosno, aditivi supstance koje se koriste za konzerviranje, bojenje, zaslađivanje tokom pripreme hrane. Evropska unija ih definiše kao „svaku supstancu koja se sama po sebi ne konzumira kao hrana i koja se inače ne koristi kao karakterističan sastojak hrane, bez obzira da li ima nutritivnu vrednost ili ne“.
Dodati hrani u proizvodnji, preradi, pripremi, tretmanu, pakovanju, transportu ili skladištenju, aditivi postaju njen sastavni deo i dugoročno pojedini mogu imati štetan uticaj na zdravlje:
- Veštačke boje – koriste se za dodavanje ili vraćanje boje u hranu
- Konzervansi – dodaju se kako bi produžili vek trajanja namirnica tako što ih štite od mikroorganizama
- Antioksidansi – supstance koje produžavaju vek trajanja namirnica štiteći ih od oksidacije (užeglosti masti i promene boje)
- Sredstva za tretiranje brašna – dodaju se brašnu ili testu radi poboljšanja kvaliteta pečenja
Zabranjeni aditivi i njihovo štetno dejstvo
– Postoje aditivi koji su na listi zabranjenih, ali su neki dozvoljeni do određene količine jer je utvrđeno da ta količina neće izazvati štetno dejstvo kod ljudi. Unazad vekovima se ostavljala zimnica, a nije bilo aditiva. Industrijski se dodaje ko zna šta da bi bio duži vek trajanja na polici i zato su neki od aditiva zabranjeni, a pitanje je koliko su i dozvoljeni dobri – kaže za „Blic“ nutricionista Ivan Katančić.
Napominje da treba obratiti uvek pažnju na E oznaku, jer je to oznaka za dodatak u hrani i na osnovu broja se može utvrditi o kom aditivu je reč i da li se nalazi na spisku zabranjenih i dozvoljenih, ali u ograničenim količinama.
Zašto je E 171 zabranjen
– Zabranjena je, recimo, veštačka boja titanijum dioksid, oznake E 171, i to se često provlači na sajtovima EU posvećenim ishrani – kaže nutricionista.
Kako su objasnili evropski stručnjaci, titanijum dioksid je prirodni oksid titanijuma, koji se koristi kao boja. Decenijama se koristi za davanje bele boje namirnicama, od peciva i namaza za sendviče do supa, čorba, soseva, preliva za salatu i dodataka ishrani.
– U martu 2020. Komisija je zatražila od Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) da ažurira mišljenje o titanijum dioksidu iz 2016. godine. Iako 2016. godine EFSA nije ukazala na bilo kakvu zabrinutost u pogledu bezbednosti, međutim, identifikovala je neke nedostatke u podacima i nesigurnosti, posebno u pogledu veličine čestica. Ovaj parametar može uticati na toksikološka svojstva E 171 – navodi se na sajtu Evropske komisije.
Iako se u novom mišljenju iz maja 2021. godine ne zaključuje da je E171 definitivan rizik po zdravlje, ono ne isključuje tu mogućnost. Konkretno, EFSA ne isključuje zabrinutost zbog genotoksičnosti, što znači da postoji mogućnost da upotreba titanijum dioksida kao aditiva za hranu može izazvati oštećenje DNK ili hromozoma. U EU činjenica da se ne može potvrditi sigurnost aditiva za hranu dovoljna je da opravda zabranu.
Kako izabrati namirnice i čitati deklaraciju: Što manje stavki i to manje E dodataka
Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš kaže za „Blic“ da je najzdravija prirodna hrana, ona koja je što manje tehnološki prerađena, jer postoje E dodaci koji su u EU zabranjeni, a kod nas nisu još uvek.
– Ne možemo očekivati da svaki građanin zna koji sastojci su zabranjeni i ako na deklaraciji piše neka od oznaka da izbegava tu hranu, već treba uzimati proizvode sa što kraćom deklaracijom i uvek onu koja ima što manje E dodataka ili bilo kojih drugih veštačkih sastojaka. Kada je, recimo, pašteta u pitanju, smatram da sve ono što ne vidimo šta je, a u jetrenoj pašteti ne vidimo da li u njoj ima jetra, to najčešće nije bezbedno da se pojede. Viršle su često pominjani proizvod za koji ne znamo šta sve konzumiramo u tom proizvodu, a nalazi se tamo radi poboljšanja ukusa i mirisa – kaže dr Dragaš.
Ako dodatak danas nije štetan, ne znači da sutra neće biti
Ističe, da nešto što joj uvek danas nije proglašeno da je štetno ili da izaziva rak, ne znači da sutra neće biti, jer od kada se koriste E dodaci mnogi proizvodi su postali štetni tokom vremena upotrebe. Za mnoge od njih ne možemo znati unapred da li će vreme pokazati da su i oni štetni, i zato ih je najbolje sve izbegavati i jesti što manje obrađenu hranu.
– Mladi mogu sebi pomoći ako biraju i jedu što prirodniju, svežu hranu, onu koja na deklaraciji nema ili ima što manje E dodataka i drugih stvari koje se dodaju hrani da bi se produžila svežina, popravio ukus i miris. Trudim se da čitam deklaracije, ali samo usko usmereni ljudi mogu da ih sve protumače. Kada bi na deklaraciji pisali šta koji broj sve znači bile bi kilometarske, ni lupa nam ne bi pomogla da sve iščitamo – kaže dr Zorica V. Dragaš.
Vakumirana hrana i veštačke boje i aroma
Napominje da ne možemo ni za jedan od tih dodataka tvrditi da nije štetan, jer unapred ne znamo, a kada smo toliko izloženi faktorima rizika najbolje da ih sve svedemo na minimum.
– Kada nam je dostupno da biramo zašto bismo birali, na primer, vakumirana peciva, ako možemo jesti sveže. Spisak SZO, koji smo uvek dobijali, koristi se u EU, i on se revidira tako što su dodaju supstance koje su se pokazale kao štetne za zdravlje – kaže sagovornica za „Blic“.
Ambalaža, oznake i upotreba
Savetuje da građani posebno obrate pažnju na ambalažu i njene oznake koje treba prepoznati i znati da je štetna, jer ako je „namirnica upakovana u takvu ambalažu, onda plastika otpušta štetne materije za zdravlje“. Radi se o oznakama u trouglovima pisane za plastiku koja nije pogodna da bude ambalaža prehrambenih proizvoda.
– Savet je izbegavati plastiku za ambalažu i u kući. Loše je ako se koristi plastična ambalaža za pripremu ili podgrevanje hrane u mikrotalasnoj peći. Ni pića u plastičnim bocama nisu dobra, jer ne znamo šta dospeva na naše tržište, a šta može da ide na tržište EU. Zato se sve više govori o prirodnoj ishrani, ali i prirodnoj kozmetici. Najzdravija ambalaža je staklena, a i konzerve, ako su ispravne, su bolje od plastike – kaže dr Zorica V. Dragaš.
Šta je još važno znati prilikom kupovine namirnica
Dodaje da je bolje biti restriktivan prilikom kupovine jer ako nešto „nije zabranjeno kod nas ne znamo da li je već zabranjeno u nekoj drugoj zemlji“ i uvek treba obratiti pažnju na to što je dodato pri preradi i proizvodnji namirnice, ali bi bilo dobro znati i šta se dodaje:
- pri obradi zemljišta
- životinjama u ishrani
- na koji način se hrana skladišti, čuva i pakuje
- koliko je dugo pakovana voda u plastičnoj ambalaži bila suncu ili nije
Kada sve što potencijalno može da bude štetno i uzrokuje kancer i druga teška oboljenja iskombinujemo onda možemo da biramo, ali obično ono što bi trebali da biramo je i skuplje!
– Kada kažem da je prirodna ishrana najzdravija i najbolja mislim na namirnice koje nisu pretrpele termičku obradu. Da bi se sačuvala nutritivna vrednost hrane ne treba je obrađivati previše, a tu se misli i na sve što se dodaje hrani i na način pripreme. C vitamin da bi se sačuvao u hrani koja mora termički da se obrađuje mora što kraće da se kuvati ili da „tiho vri“ na što nižoj temperaturi. Obično svi gledamo rok trajanja, ali treba uvek pogledati sastav i izbegavati kupovinu proizvoda sa pomenutim dodacima – zaključuje dr Dragaš.
