Najstariji aligator na svetu, prema pisanoj istoriji zooloških vrtova, nalazi se u Beogradu. Muja je ima više od 86 godina, a prema svemu sudeći on je u odličnoj kondiciji. O načinu na koji Muja živi, njegovom životu razgovarali smo sa biologom Kristijanom Ovari
– To znači da je Muja zvanično iz Nemačke stigao u Beograd 1937. godine. Gledajući snimke, utvrdili smo da je Muja bio veći i starosti do dve godine. Ne znamo tačnu Mujinu starost jer je deo arhive izgoreo i stradao u bombardovanju 1941. godine. Muja se odlično drži, u odličnoj je kondiciji. Svako leto pustimo ga u bazen i on krene da bruji dubokim tonom, to je način na koji aligatori dozivaju svoje ženke za parenje- rekao je Kristijan za NS Uživo.
Ovari kaže da je Muja preživeo bombardovanje, ali da mu je 2012. godine hirurškim putem amputirana noga zbog gangrene.
-Aligatori se ne pokreću često, jer su hladnokrvne životinje. One štede svoju energiju, a troše je isključivo kada love i kada se pare. Aligatori su veoma vešte životinje, i veoma brzo mogu da savladaju i odraslog čoveka. Njihova čeljust ima neverovatno jak udarac, mišićni rep im je poprilično opasan. Ove životinje love na neverovatan način – iz zasede. Oni se prave da su mrtvi, druge životinje se opuste u njihovom prisustvu. Aligatori tada brzo reaguju, jakim stiskom čeljusti odvode plen pod vodu gde ga udave i ostave da natrune. Nakon toga, aligatori kidaju velike parčati i gutaju ucelo plen. Interesantno je da ponekad kada se rade biopsije, u stomaku mogu pronaći kamenčići. Iako aligatori imaju zube, oni im koriste za kidanje mesa ali nisu baš najbolja opcija za žvakanje. Pomoću grčenja kamenčića , koji se nalaze u želudačnom mišiću oni svare obrok- reči su Ovarija.
Biolog ističe da su ove životinje veoma značajni u prirodi. Žive u močvarama, a kada je leto i nastane suša kopaju svoje jame. Te rupe znaju da budu duboke i preko četiri metara širine. Na taj način oni sačuvaju sebe.
-Međutim, te rupe služe i kao skrovište za ribe i vodozemce. Opasni su lovci, ali su mirni kada su siti. Veliki krokodili mogu da se hrane tri puta godišnje u prirodi, a ostatak vremena prespavaju. Oni mogu veoma dugo da izdrže bez hrane. U zoološkom vrtu to nije stav. Muja ima varijabilan i fini meni. Nedeljno mu se na meniju nalaze dva puta i prepelice, kokoške, pacovi, govedina… Variranjem u hrani, dovodimo do balansirane ishrane koja je veoma bitna da nadomesti sve vitamine i minerale- rekao je biolog.
M.L.
