I ove godine sve po starom – ponovo ćemo morati da pomeramo kazaljke na časovnicima i sa letnjeg računanja vremena prelazimo na zimsko. Tačnije, ove godine, u nedelju 27. oktobra, u tri sata ujutru, pomerićemo kazaljke za jedan čas unazad, čime ćemo i zvanično moći da se pozdravimo sa letom, pa se svi ponovo pitamo – do kad ovako, i da li će se ikada ovo, za mnoge suvišno, pravilo ukinuti?
Dok su pojedine države sveta već odavno ukinule praksu menjanja računanja vremena, i kao jedan od najčešćih razloga navele taj da brojna istraživanja pokazuju kako pomeranje sata utiče negativno na zdravlje ljudi, i Evropska Unija je još pre nekoliko godina najavila da će se ukinuti letnje i zimsko računanje vremena, te da će tu odluku jedinstveno usvojiti, međutim, tako nešto se još uvek nije dogodilo.
Šta je sa predlogom iz 2019?
Naime, predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, a države članice dobile su rok da do aprila 2020. godine kažu da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena. Do konačne odluke, ipak, nije došlo, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini evropskih država uvedene su ubrzo potom stroge epidemiološke mere, pa je izjažnjavanje o ovom pitanju, koje je tada palo u drugi plan, odloženo.
Takođe, i sama naša država imala je par najava da je ukidanje pomeranja kazaljki na satu moguće, ali zvaničan zakon o ukidanju sezonske promene računanja vremena i dalje nije donet.
I dok se ništa po tom pitanju ne promeni, nama ostaje isto – da svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje kazaljku pomeramo sa tri sata na dva. Jedino što, čini se, olakšava ovu pometnju jesu pametni računari, telefoni i uređaji koji su sada povezani na inetrnet, pa se pomeranje uglavnom dešava automatski.
Vreme se pomera u čak 110 zemalja
Na ovu “genijalnu” ideju došao je američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin još daleke 1784. godine. Osnovna ideja je bila da se bolje iskoristi dnevna svetlost, pa se tako leti, kada su dani duži, sat pomera tako da se jedan jutarnji sat “ukrade” i doda uveče, da bi mrak kasnije pao.
Ipak, Nemačka je ta koja može da se pohvali da je prva koja je uvela letnje računanje vremena, 1916. godine, dok je to onda nekoliko nedelja kasnije uradila i Velika Britanija. Ove zemlje tada su bile u samom jeku Prvog svetskog rata, pa im je značilo da iskoriste svaku trunku svetlosti.
Nakon toga samo su nastavile da se nižu zemlje koje su širom sveta počele da uvode pomenuto pravilo o pomeranju kazaljki, pa su tako sledeće godine to isto učinile i Rusija, kao i Sjedinjene Američke Države 1918. godine, gde ono u mirnodopskim krajevima svakako nije dugo zaživelo, jer je pod pritiskom farmera, tadašnji američki predsednik Vudro Vilson ubrzo ukinuo letnje vreme i kazao kako se zemlja ponovo vraća “Božjem vremenu”.
U svetu je trenutno čak 110 zemalja od 192 koje koriste ovo pravilo pomeranja kazaljki. Neke od država su i Kina, Japan, Južna Koreja, kao i širi afrički kontinent, dok je većina zemalja koje ga koriste upravo kod nas, odnosno, u Evropi, kao i u Severnoj Americi. Island, koji je mnogo severnije od čitave Evrope, jedini je izuzetak, jer ima ekstremnije varijacije dnevnog svetla i mraka tokom godine, pa svakako ne bi imali nikakve koristi od pomeranja sata.
Pored Islanda, i Belorusija, Gruzija u Rusija odabrale su da imaju isto vreme i zimi i leti, dok za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla u svako doba godine ima uvek gotovo isto, takođe nema potrebe za ovom praksom.
Draže članive Evropske Unije dobile su sada davne 2001. godine obavezu da uvedu takozvano letnje vreme kako bi se trgovina i transport na zajedničkom tržištu nesmetano odvijala i smanjili troškove energije. Ipak, pokazalo se da su realne uštede energije prilično marginalne, jer se smanjenje električne energije nadoknađuje povećanom upotrebom grejanja ili klimatizacije, a takođe i goriva u vozilu.
Negativan uticaj pomeranja sata
Brojne naučne studije koje su rađene pokazale su kako promene sata umaju jako negativan uticaj na zdravlje ljudi, pa tako jedna koju je uradila Evropska Komisija navodi kako bi efekat pomeranja sata na bioritam mogao da bude ozbiljniji nego što se prvobitno mislilo.
Zapravo, smatra se da ova praksa može dovesti do poremećaja sna, ali i povećanog broja srčanih udara i kardiovaskularnih problema, dok, isto tako, dovodi i do, pokazalo je istraživanje, porasta broja saobraćajnih nezgoda. Još jedna od loših strana prakse pomeranja časovnika jeste i ta što podrazumeva da deca u jesenjim mesecima ujutro kreću u školu po mraku, što je, samo po sebi, vrlo opasna činjenica.
telegraf.rs
Ne mogu da verujem da promena vremena toliko teško ljudima pada. Logično je da trebe ustati kada se razdani a to je zimi jedan sat ranije i obrnuto leti. Zimi i tako imamo potrebu da duže spavamo a leti se i tako ranije budimo. To je priroda uredila. I šta je problem. Lekove treba nastaviti sa uzimanjem po važećem vremenu i neće biti problema.