Veliki snovi i svetla budućnost. Dalibor, Milan i Kristina iz Dubone, Petar, Nemanja, Lazar, Marko, Aleksandar i Nikola iz Malog Orašja živeli su mirne živote u selima kod Mladenovca. Dok su jedni bili uzbuđeni oko završetka škole, drugi su već uveliko naporno radili.
Ovi mladi ljudi Imali su ambicije i hrabro su koračali ka ostvarenju svojih ciljeva. Želeli su mnogo, a onda im je sve to nasilno oduzeto tog 4. maja prošle godine, kada su ubijeni u masovnoj pucnjavi kakva se u tim krajevima nikada ranije nije dogodila.
Dalibor Todorović Dača (24), Dubona
Poseban, vredan, emotivan i poslušan. Mladić pun pozitivne energije, uvek nasmejan i mio, veseo, ljubazan i pun poštovanja prema drugima. Radio je u Elektrodistribuciji u Mladenovcu. Bio je vredan i lojalan radnik koji se mnogo trudio da bi dobio taj posao. Planirao je da se te 2023. godine veri, a da 2024. godine napravi svadbu.
Kristina Panić Kika (18), Dubona
Radovala se maturi koja je bila zakazana za 20. jun. Tog dana je predala dokumenta za vozačku dozvolu. Imala je sve petice u gimnaziji, trebalo je da ide na prijemni za Učiteljski fakultet. Dvoumila se oko kriminalistike. Dobila je Vukovu diplomu na kraju osnovne škole. Njen diplomski rad je ostao pripremljen u laptopu jer nije stigla da ga preda. Imala je dugu kestenjastu kosu. Nije kupila matursku haljinu. Nije podigla vozačku dozvolu. Nije bila na maturskoj večeri i nije provozala kola sa svojom dozvolom.
Milan Panić Miksa (22), Dubona
Mladi policajac. Planirao je da upiše Kriminalističku akademiju. Nikada se nije potukao. Bio je na obuci 9 meseci u Sremskoj Kamenici. Bio je drag i umiljat momak. Voleo je uniformu i sve što je vezano za policijski posao. Planirao je da ide na dalje školovanje. Uvek je porodici pomagao u poljoprivednim radovima. Dolazio bi sa posla na njivu da pomogne. Voleo je sport, najviše fudbal. Omiljeni igrač mu je bio Mesi. Svi su ga voleli. Pored fudbala, svaki dan je trenirao u improvizovanoj teretani na tavanu.
Petar Mitrović (25), Malo Orašje
Pokrenuo je fudbalski klub iz Malog Orašja i igrao je sa brojem 5. Bio je predsednik i osnivač folklornog društva Malo Orašje. Bio je i član lovačkog udruženja i član Airsoft kluba Semendria. Bio je volonter u vreme korone, nosio je lekove i hranu starima. Bio je vernik, postio je sredom i petkom i ceo uskršnji post. Decu je obožavao i ona njega.
Nemanja Stevanović (21), Malo Orašje
Nemanja je bio izuzetno vezan za svoju porodicu, posebno za sestru Teodoru. Godine 2013. je doživeo saobraćajnu nesreću, kada je traktor je prešao preko njega. Vedrim duhom i napornim radom uspeo je da se oporavi. Imao je devojku Anđelu koja je povređena iste noći kada je on ubijen.
Lazar Milovanović Laza (19), Malo Orašje
Uvek spreman da pomogne drugima. Nije znao da se naljuti, nikada se nije ni posvađao. Stalno je bio nasmejan i veseo. Voleo je selo i poljoprivredu i bavio se time. Od malih nogu je vozio traktor. Orao je, sejao i prskao. Sa 18 godina je položio vozački ispit. Živeo je život punim plućima. Bio je vredan i odgovoran. Ujutru bi ustajao rano, išao po radnike pa sa njima ceo dan radio na njivi. Kad završe, vozio ih je kućama, a u međuvremenu je obezbeđivao prodaju, skupljao gajbe i vozio robu. Zimu je provodio u šumi gde je sekao drva i prodavao ih. Sam je zaradio i kupio njivu i još jedan hektar šume. Za 18. rođendan dobio je psa kojeg je jako želeo – Zifta. Planirao je da kupi i ženku iste rase.
Marko Mitrović Mare (18), Malo Orašje
Bio je najmlađi u svojoj porodici. Imao je dve sestre. Kao mali provodio je dosta vremena pored kompjutera, a kada je odrastao počeo je više da izlazi i da se druži. Uvek je bio nasmejan, pozitivan i duhovit. Bio je dobar sin, brat, drug. Bio je odličan učenik Tehničke škole i stipendista Železare Smederevo. Imao je planove za dalje školovanje. Trebalo je da ide na maturu, ali je nije doživeo. Radovao se što će ići na posao sa “ćaletom” jer i on radi u Železari. Njegova sestra se porodila samo 4 dana pre Markove smrti.
Aleksandar Milovanović Aca (17), Malo Orašje
Radovao se svom 18. rođendanu. Završavao je srednju Tekstilno-tehnološku i poljoprivrednu školu “Despot Đurađ” u Smederevu. Bio je najbolji učenik u razredu i dobitnik je više diploma. Maštao je da u Malom Orašju otvori svoju pekaru. Najviše je voleo da pravi lisnato testo, pice, kiflice. Maštao je da pekara bude mesto gde će se okupljati njegovi drugari i saigrači iz fudbalskog kluba “Ravni gaj”. Navijao je za Crvenu Zvezdu. Mnogo je voleo fudbal.
Nikola Milić (14), Malo Orašje
Svi ga pamte kao nasmejanog dečaka sa rumenim obrazima. Bio je osmi razred i omiljen u školi. Bio je ponosan što je i on, kao najmlađi, dao doprinos u sređivanju fudbalskog terena i Spomenika palim boraca. Stariji brat Mihajlo mu je bio uzor.
