Neotkriveni srpski dragulj

       

Ukoliko spadate među one koji ne vole da putuju na popularna mesta i volite da otkrivate skrivene prirodne lepote, onda je čist vazduh i izvori i netaknuta priroda planine Bobije vaša sledeća destinacija.

Možda ćete je na turističkim mapama teško pronaći, ali ako krenete putem Zapadne Srbije i uputite se ka području Azbukovica, Bobija će vam se odmah ukazati. Ovaj skriveni planinski dragulj prepoznaćete po najvišem vrhu Torničkoj Bobiji, koji se visinom i gustim šumama izdvaja od okolnih uzvišenja i brda.

Ovde vazduh nije zagađen, nema stresa, gužve, a ni buke. Samo priroda sa svim svojim čarima i lepotama. Od raznovrsnog reljefa koji Bobiju čini idealnim mestom za sve ljubitelje planinarenja, lova, izleta i pešačenja, do izuzetno bogate flore i faune. Jedinstvenom je čine i hladni izvori pijaće vode na velikim nadmorskim visinama, kojih je izbrojano preko sto.

Najpoznatiji je izvor “Dobra voda” kod koga se nalazi i čuvena crkva brvnara, a na stotine drugih nalazi se duž planinskog bogatstva čiji je najviši vrh visok 1.272 mnv. Unikatan i fascinatan prizor predstavljaju izvori okruženi gustim četinarskim i bukovim šumama, nepreglednim proplancima i pašnjacima.

Ipak, mnogi tvrde da su prizori koje je gotovo nemoguće opisati, omogućeni brojnim vidikovcima, najjači utisak koji su poneli sa Bobije. Sa njih se, kako kažu planinari i avanturisti koji su ih osvajali, pružaju neverovatni prizori zapadnog dela Srbije.

Obronci susednog Medvednika i Jablanika, bujna i neukrotiva priroda u kombinaciji sa svežim vazduhom, samo su delić onoga što vas na vrhu čeka! U zagrljaju prirode koju je čovek sačuvao u izvornom obliku, nalaze se i okolna sela, zaseoci i seoska domaćinstva.

View this post on Instagram

Drvena crkva na planini Bobiji ili Torničkoj Bobiji – Sama planina je prelepa, ali je malo poznata. Razlog za to je što su meštani planinskih sela simpatisali četnički pokret. Odmazda novih vlasti, pored plenidbe imovine i visokih poreskih nameta, sastojala se i u potpunom isključenju planine i meštana iz civilizacije. Struju su dobili tek krajem osamdesetih godina 20. veka, a puteva još uvek nema. – Na stranu, nadam se, davno prošla ideološka trvenja, ovu planinu u Azbukovici treba posetiti iz mnogih razloga. Pripada Sokolskim planinama, blizu je Drina, ali i Jablanik, Medvednik i reka Trešnjica. Visoka je nešto manje od 1300 metara – Žd metem još koju fotku. Na Bobiji smo bili u okviru #nocnoplaninarenje @drustvoputnikasrbije – #bobija #tornickabobija #crkva #drvenacrkva #vidisrbiju #planinarenje #ig_srbija #ig_serbia #instagramsrbija #slikesrbije #mountain #mojasrbija #hikingserbia #hiking #ljubovija #natureserbia #naturelovers #nighthiking #myserbia #woodenchurch #azbukovica

A post shared by Bjustinijan (@bjustinijan) on

Lepotu planine Bobija čine i obližnji kanjoni reka Tribuće, Trešnjice, Sušice i Ljuboviđe. Najveća atrakcija okolnih kanjona je prirodna retkost i ugrožena vrsta – beloglavi sup. Ovu retku vrstu orla lešinara moguće je videti i u kanjonu reke Uvac.

U živopisnim krajolicima mogu se pronaći i divlje svinje, srne, zečevi, lisice, veverice ali i divljač poput poljske i jarebice kamenjarke i fazana.

Sve je manje mesta na kojima je moguće odmarati u prirodi koja nije urbanizovana. Upravo zato planina Bobija postaje sve interesantnija destinacija za istinske ljubitelje prirode i aktivnosti u njoj.

Ovde možete uživati u alpinizmu, speleologiji, paraglajdingu, vožnji džipovima, jahanju konja ali i pešačenju i razgledanju okoline. Kada je jednom osetite, stalno ćete želeti da joj se vratite.

Dokaz za to je sve veći broj ljudi koji slobodno vreme želi da provede na nekom mirnom mestu. Naravno, da bi Bobija ostala jedinstvena prirodna atrakcija očuvana u punoj lepoti, meštani stalno apeluju na posetioce da je ne zagađaju.

Pored toga, plan je da ova planina ostane neurbanizovano mesto na kome će ljudi moći da odmaraju, uživaju i povežu se sa netaknutom prirodom.

Osim prirode, na ovoj planini možete da pronađete i istoriju. Najstariji potvrđeni ostaci života u Azbukovini vezuju se za mlađe kameno neolitsko doba, dok bronzano doba na ovom prostoru karakterišu grobne humke (tumuli). Narod ih obično zove “humke” ili “bobije”, pa se pretpostavlja da je i planina Bobija po njima dobila ime, navodi Serbia.com.

https://www.instagram.com/p/BDOWtc7O4Fn/?utm_source=ig_web_copy_link

Izvor: B92

Komentari: