Maloletnici pretukli vršnjaka jer je pevao, učenici upalili dečaku kosu u školi, tinejdžeri se ubadali nožem tokom svađe, učenici nastavnici izmakli stolicu tokom nastave... Ovo su samo neki od naslova koji preplavljuju medije u Srbiji poslednjih par godina i nameću pitanje – šta se to dešava sa našom omladinom?
Nekadašnji načelnik beogradske policije Marko Nicović za “Telegraf.rs” govori o tome zašto su nam deca sve agresivnija, pa navodi kako su vrednosti poremećene.
Prema rečima našeg sagovornika Nicovića, agresivna omladina posledica je okruženja koje imamo u društvu, jer, kako on na početku navodi, gde god da se mladi okrenu oko sebe, oni vide neku vrstu nasilja.
– Deca se podešavaju prema tome kakvo je njihovo okruženje. Ne postoji, negde, ni koordinacija između škole i roditelja. Mnoga deca, gledajući to svoje okruženje, i pošto ne mogu ništa da urade, niti da učine po tom pitanju, imaju ovakve izlive agresije, i u školama dolazi do sve češćeg vršnjačkog nasilja – priča nam Nicović.
Uloga roditelja ključna
Ključna uloga je uloga roditelja, ali se oni danas, priča dalje Nicović, nažalost, više bave svojom egzistencijom, nego svojom decom.
– Uloga roditelja je ovde ključna. Roditelji se, međutim, danas više bave svojom egzistencijom, i tako, baveći se sami sobom, prepuštaju decu i svoje mlade naraštaje tim spoljnim uticajima koji su jako loši i kod nas, ali i u svetu – priča nam Nicović i dodaje kako i društvene mreže imaju velikog udela u današnjem problematičnom ponašanju omladine.
– Društvene mreže imaju svoju korist, ali i svoje mane i loše strane i štetu. Danas su društvene mreže dostupne svim mladima, a tamo se i promoviše i toleriše nasilje. Onda je to problem i onda mladi ljudi upijaju sve to okruženje u kojem žive. Ne vidim tu neke pozitivne naboje, nema tu emotivnog otvaranja kada su društvene mreže u pitanju. Onda se dešava da se dete izoluje, orijentiše se na mobilne telefone, društvene mreže i okreće se svom svetu. To je onda tragedija i za tu ličnost i za društvo. Sigurno bi trebalo da im ograničimo upotrebu tih društvenih mreža i samih mobilnih telefona. U mnogim zemljama se razmišlja o tome da se deci određene starosti spreči uopšte korišćenje mobilnih uređaja. Oni mogu da budu edukativni, a mogu da budu i katastrofalni – ističe Nicović i navodi kako, nažalost, do danas nigde nije ni pročitao ni video da u Srbiji postoje namere da se nešto slično učini.
Pored roditelja, Nicović objašnjava i kako u popravljanje situacije treba da budu uključene i druge strukture.
– Prosveta, pedagozi, psiholozi, nastavnici, svi ti ljudi koji se bave decom. Deca su sada prepuštena sama sebi i zatvaraju se u svoj svet, raznim uticajima koji su negativni na njihovo odrastanje. Kroz par godina ili deceniju očekuje nas da će naši mladi naraštaji biti introvertni, odnosno, okrenuti sami sebi. Neće razmenjivati ideje, misli, emocije sa drugima. I onda su oni prepušteni stihiji vremena.
Mladi imaju pogrešne primere
Nicović ističe i nimalo prijatnu činjenicu da su danas mladima primeri ljudi iz rijaliti programa, umesto nekih istaknutih kulturnih i ličnosti iz nauka, te da je posredi patologija, pa ističe kako i sami mediji moraju da obrate pažnju šta plasiraju deci koja iz različitih izvora dolaze do nekvalitnog i štetnog sadržaja, zbog kog potom postaju agresivna.
– Mediji isto tako treba da se uključe, da imaju projekat kako mladi treba da odrastaju. Treba da se svori pozitivni eho za buduće generacije. Mladi se svakako u svemu tome najmanje snalaze. Svuda po Srbiji je sada ovakva situacija sa decom – priča nam naš sagovornik.
“Mladi su nam mentalno razoreni…”
Rešenje ipak, navodi Nicović postoji, a to je komisija koja bi se bavila ovim “gorućim” problemom u našoj zemlji i vratila mlade na pravi put, put bez nasilja i agresije.
– Ako mlade generacije ostavimo ovako mentalno razorene, to znači da nemamo budućnost. Sve što su do sada starije generacije stvarale, sva materijalna i duhovna bogatstva, vi to morate predati nekome ko ima zdravu osnovu, dodaje on.
Prema rečima Nicovića, u staroj Jugoslaviji, i u vremenu kada je on odrastao, postojao je drugačiji sistem koji se zapravo bavio decom i njihovim potrebama.
– Recimo, u staroj Jugoslaviji gde smo mi odrastali, imali smo jedan pristup koji, ne samo da je bio strateški, nego podešen taktički prema svakom trenutku života deteta koje odrasta. To je bila briga. Ako brinete o mladoj generaciji, vi brinete o budućnosti društva. Ako ne brinete, sva ostala ulaganja su onda promašaj. Nasleđuju vas ljudi i osobe koje nisu sposobne i nisu dorasle trenutku da vode društvo. Nasilje uvek ostavlja emocionalne praskotine, a mi posledice vidimo već sada.
telegraf.rs
