NOVA PREVARA U SRBIJI: Zovu vas na “vocap”, obećavaju brzu zaradu – ne nasedajte!

Raste broj prevara na internetu. Osim fišinga, sve je češća i nova vrsta manipulacije na društvenim mrežama u kojoj prevaranti pokušavaju da privuku lakoverne da ulože novac obećavajući im brzu i veliku zaradu. Ministarstvo unutrašnjih poslova je upozorilo da je primećen porast broja ove prevare putem aplikacije “Vocap”.

– Građani dobijaju pozive iz inostranstva u kojima ih nagovaraju na investiranje u razne platforme, poznate kao Ponzi šema – navodi MUP. – Iako je mnogo prevaranata uhapšeno, načini na koje vas mogu prevariti se stalno menjaju.

Iz MUP savetuju građane da budu oprezni i da se čuvaju, da ne dele lične podatke i da ne veruju sumnjivim pozivima.

Ponzijeva šema je finansijska prevara koja je zasnovana na obećanjima velikih zarada u kratkom roku bez velikog rizika za investitore. U realnosti, tu se ne stvara nikakav profit, već organizator šeme početnim ulagačima isplaćuje novac koristeći sredstva novih investitora. Taj sistem puca kada nema novog priliva, tako da zaradu dobijaju početni ulagači, a ostali izgube sve. Jednostavnije rečno, da bi prvi investitori zaradili ostali će biti opljačkani.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava da je suština Ponzijeve šeme da se nude dobri uslovi i brza zarada kako bi se privukli lakoverni, jer da bi sistem funkcionisao treba namamiti što više ljudi.

– Samo oni koji su ulagali na početku dobijaju, a ostali gube – kaže za “Novosti” Savić. – Taj novac se ne investira ni u šta i ne postoji nikakav stvarni profit, već se privlače lakoverni da bi se finansirali oni prvi u šemi. Nove uplate servisiraju one početne ulagače, kada toga nema sistem puca. Građani moraju da znaju da nema hleba bez motike.

On ističe da su mogućnosti interneta neverovatne i da je ova šema veoma opasna, jer će neki ljudi nasesti na prevaru i izgubiće ušteđevinu, kuću. Prema njegovim rečima, ovo je kockarski pristup u kojem da bi neki dobili, drugi moraju da izgube. To je, kako dodaje, kao piramidalna štednja, i podseća da je ta šema poznata našim građanima po slučajevima Dafine i Jezde.

– Ljudi ulažu novac do trenutka dok slavina ne presuši, odnosno kada prilivom novih ulaganja više ne mogu da se servisiraju kamate prethodnih investitora sistem puca – objašnjava Savić. – Može da se desi da neko posumnja i krene da povlači sredstva, a kada to čuju drugi svi hoće da urade isto, ljudi traže glavnicu, ali samo prvi ulagači i oni koji imaju dobre informacije zarađuju, dok ostali ostanu kratkih rukava. Dakle, kada pukne sistem neki uzimaju sve, a neki ništa.

Osim poziva na lažne investicije, najčešći vid prevare je fišing u kojem prevaranti zloupotrebljavaju ime i logo poznatih institucija, ustanova i organizacija sa ciljem da dođu do podataka sa platne kartice korisnika kako bi neovlašćeno pristupili njegovom bankovnom računu i ispraznili ga. Sve su kreativniji načini na koje pokušavaju to da ostvare. Tako, u poslednje vreme, klijenti jedne poznate banke dobijaju lažni imejl, navodno od službenika te finansijske institucije u kojem ih obaveštava da su utvrdili da su im naplaćene prekomerne naknade za održavanje računa i za usluge platnog prometa. A onda, za povrat tih sredstva, pozivaju korisnika da ispuni obrazac i pošalje im poštom. Naravno, ovde se traži od korisnika da upiše podatke sa kartice, a to je upravo ono što je prevarantima potrebno.

Na udraru su i klijenti jedne druge banke, a ovde ih prevaranti putem lažnog imejla obaveštavaju da je banka navodno putem svift poruke primila obaveštenje o deviznom prilivu u korist tog klijenta. Potom pokušavaju da ih “upecaju” navodeći da bi im ta sredstva prebacili, potrebno je da dostave sve podatke, naravno i sa platne kartice, na imejl koji liči na autentičnu elektronsku adresu te finansijske institucije. U toku je i prevara na društvenim mrežama u kojoj se korisnicima pojedinih platnih kartica nudi dupliranje iznosa koji imaju na računu.