– Podrazumeva se da porodičnu kuću ostavljamo bratu, sestra i ja nikada nismo ni pitale roditelje zbog čega je to tako – izjavila je jedna žena od 48 godina kao odgovor na pitanje o percepciji porodice i društvenog uticaja na rodnu nejednakog u nasleđivanju koje joj je postavljeno u okviru “Istraživanja na temu o naslednim pravima i stavovima prema nasleđivanju u Srbiji”.
Istraživanje je sprovedeno od aprila do avgusta 2024. godine i rađeno je za potrebe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti s ciljem da svi građani, i žene i muškarci, budu upoznati sa svojim pravima o nasleđivanju, međutim rezultati pokazuju da smo još uvek daleko od toga i da se većina čvrsto drži običajnog prava a ne zakona, što potvrđuju i izjave ispitanika, a posebno zabrinjava procenat mladih koji se protivi ravnopravnom nasleđivanju.
Na primer, žena starosti 46 godina je rekla da “imovina svakako ide bratu, jer to što ona ima svoj stan i posao je za njene roditelje olakšanje, jer su sigurni da se neće mešati bratu u nasledstvo“.
– Imam starijeg brata i slušam priču od roditelja da smo jednaki u svemu od rođenja, ali kada se priča o podeli imovine podrazumeva se da ona ostaje bratu – rekla je druga žena (48).
Pojedine žene nisu nikada ni pomislile da prihvate nasledstvo i za njih je u potpunosti normalno da ga prepuste braći, pogotovo kada je to želja roditelja.
– Sestra nije ni pomislila da treba da se prihvati nasledstva posle smrti roditelja, želja oca i dogovor dok je bio živ jeste da braća podele sve među sobom i obezbede određenu nadoknadu za sestru kako ne bi ostala bez ičega – rekao je muškarac (47).
U situacijama kada postoji zakonsko pravo na nužni deo imovine, dešava se da žene o tome nisu čak ni obaveštene.
– Otac je sve prepisao našem bratu od druge majke. Mi smo to sasvim slučajno saznale. Nismo bile obaveštene iako imamo prava na nužni deo. Sa njim smo u okej odnosima, a on nas nije obavestio o tome. I to znači da smo mi ženska deca koja ne treba ništa da dobiju. Otac ima stan na Dedinju koji nije uopšte mali, spojena su dva stana. Mi ne želimo da dobijemo pola jer nam je okej da naš brat dobije većinu, jer se brine o ocu. Ali smo se nadale bar nužnom delu, jednoj osmini, a nismo dobile apsolutno ništa. Kasnije je brat rekao da se ne svađamo sa ocem i da će kada otac umre on da nama da deo. Međutim, mi sad ne znamo da li možemo da se oslonimo na njega – pita se žena (54).
Ponekad se očevi nadaju da će se sin i ćerka držati dogovora, da između njih neće biti nesuglasica ako kuća ostane samo muškom nasledniku, bez obzira na zakon.
– Ne znam kako će moja deca da se podele, ali dogovor je da kuća ostane sinu, nadam se da će sve da bude u dogovoru i da se neće svađati oko imovine – rekao je muškarac (57).
Žene se dobrovoljno odriču nasledstva zbog “mira u kući”
Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost polova, kaže za “Blic” da su možda zakoni jasni – žene i muškarci imaju jednako pravo na nasleđivanje i tako je već 80 godina, ali je očigledno da nisu svi sa njima upoznati.
– Naše istraživanje pokazuje da 64 odsto ispitanika zna da zakoni u Srbiji propisuju jednaka prava muškaraca i žena u pogledu nasleđivanja, dok trećina nije upoznata sa zakonskim odredbama. Bilo je za očekivati da žene u značajno većem procentu (66 odsto) podržavaju punu ravnopravnost u nasleđivanju, u odnosu na muškarce (39 odsto). Ipak, deo žena se priklanja tradiciji, dok muški ispitanici često smatraju da je rodna ravnopravnost deklarativna bez stvarne primene u praksi. Otpor prema ravnopravnosti kada govorimo o nasleđivanju, posebno je izražen među starijim generacijama i stanovnicima seoskih sredina, gde je još uvek snažno ukorenjeno očekivanje da se imovina deli prema tradicionalnim normama, a prisutan je i kod mlađih generacija – kaže Brankica Janković.
Ističe da su tradicionalne i porodične vrednosti najčešće ključni motivi za odricanje od nasledstva, pri čemu 59 odsto ispitanika ističe moralnu dužnost, a 51 odsto želju za očuvanjem dobrih porodičnih odnosa.
Gotovo jedna petina ispitanika navodi pritisak porodice kao faktor, a čak 9 odsto ispitanica ocenjuje taj pritisak kao snažan.
Poverenica za ravnopravnost polova kaže da je istraživanje otkrilo značajne manjkavosti u pogledu informisanosti o zakonskim odredbama vezanim za nasleđivanje, posebno kod žena.
– Čak 40 odsto ispitanika smatra da nisu dovoljno informisani o svojim pravima u postupku nasleđivanja, kao i o pravnim posledicama odluke o prihvatanju ili odricanju od nasledstva. Te odluke, kakve god da su, moraju biti donete na osnovu poznavanja prava, obaveza i posledica svake nasledničke izjave – poručuje Brankica Janković.
Navodi da žene često ne znaju i nisu svesne da odricanjem od nasledstva mogu izgubiti prava na socijalnu novčanu pomoć ili, na primer, besplatnu pravnu pomoć.
Kad se uda roditelji joj daju 10.000 evra i priča o imovini se završava
Ovom temom bavi se i etno psihologija i socijalna sociologija, a prema rečima Dragane Ćupurdije, psihologa, odricanje žena od nasledstva u korist braće nije karakteristično samo za ljude u Srbiji, već za većinu zemalja na Balkanu i poznato je da se isto dešava u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj i drugim zemljama.
– Ostalo je još uvek među ljudima ono što je nekada bilo, da se zemlja, imanje i druga imovina predaje u nasledstvo muškoj deci jer su ženska deca odlazila od kuće i dobijala su miraz, čime bi njihova priča sa nasleđivanjem bila završena – kaže Dragana Ćupurdija za “Blic”.
Za primer navodi da ako su “roditelji ženskom detetu kupili stan kada se udala ili su joj dali 10.000 evra, ona je završila sa ostatkom imovine i nema šta više da traži od brata”. Pošto se inače pravi razlika između muške i ženske dece kada se rađaju i odrastaju, samim tim je odricanje nasledstva u korist muških lica prirodan tok stvari pošto su nepisana pravila i dalje na snazi.
Mnogi čak i u govoru to koriste i kažu “Rodio se sin”, a kada se na svet dođe devojčica “Rodilo se dete”.
blic.rs
