Osnovna škola “Vuk Karadžić” u Vršcu zaključala je đacima toalet dok ne nauče da ga koriste. Fotografija ovog natpisa, okačenog na vratima školskog wc-a, širi se mrežama, a upozorenje je jasno: “Kada naučite da koristite toalet i za sobom ga ostavite u urednom stanju, onda će biti otključan“.
Na Reddit-u i šire usledile su salve negativnih komentara na račun onih koji stoje iza ovih reči, a uglavnom su se svodili na to da je zabrana pristupa toaletu maltretiranje dece. Među oštrijim su ovi: “Ovo je ugrožavanje kvaliteta života dece” i “Grozim se metoda kolektivnog kažnjavanja. Pogotovo zaključavanjem WC-a. Šta je sad ovo, učenici će da nose pelene?”.
S druge strane, bilo je i onih koji jesu pristalice “pedagoških mera” – “Mogli su da uvedu deci obavezu da čiste wc. Raspored za svu decu, profesori da nadgledaju. Možda bi imalo vise efekta. Lepo, vidim svi grakću o pravima učenika. Kako stojite sa obavezama istih?”.
Da bi razjasnili o čemu se tačno radi i koliko to dugo deca zbog sopstvenog “nemara” nisu mogla da vrše fiziološke potrebe pozvali smo Anu Avramović, direktorku ove vaspitno-obrazovne ustanove. Reč “nemar” stavili smo pod navode jer je to ublažena slika onoga što nam je gospođa Avramović ispričala. Naime, prošlog četvrtka, 17. oktobra, žene koje vode računa o higijeni škole, zatekle su gnusan prizor.
– Čitav toalet je bio umazan izmetom, a higijenski ulošci su bili pobacani po podu ili zalepljeni po zidovima – kaže direktorka.
Zbog ne samo neprijatnog mirisa i isprljanosti, nego pre svega zbog zdravstvene bezbednosti upravo samih učenika (sprečavanje mogućnosti razvijanja zaraze), direktorka je, kako ističe, samo na sat do sat i po vremena stavila zabranu na koriščenje ovih prostorija, dok ih hihijeničarke ne vrate u prvobitno stanje.
Tako da nema govora o celodnevnom “mučenju” đaka i sl. A tako strogo obaveštenje je, objašnjva, dala iz čisto pedagoških razloga. Izgleda da je to urodilo prodom, jer, kako navodi, danima nakon incidenta, toaleti su besprekorno čisti.
Avramović nam je priznala da ju je sve ovo veoma potreslo jer je u etar otišla jedna krajnje ružna slika o ovoj uglednoj ustanovi osnovanoj još davne 1895. godine. Da stvar bude gora, upravo ti toaleti su pre izvesnog vremena kompletno obnovljeni posle dve decenije.
Ona je ovim povodom sazvala roditeljski sastanak gde je predočeno šta se tačno dogodilo ali i jasno poručeno da takvo ponašanje i ubuduće neće biti tolerisano. Kako je na kraju konstatovala naša sagovornica, posao nastavnika, pa i direktora nije samo nauka, već pre svega pedagogija, a ona je ovim potezom samo želela da upravo pedagoški skrene pažnju deci da treba da koriguju svoje ponašanje za sopstveno dobro.
Uostalom, da li je neko pročitao sitna slova na papiru ispod ovih “strašnih”, krupnih? Te poruke upravo idu pod ruku sa pedagoškim (dobronamernim) imperativom u ovoj školi. Tu za onoga ko želi da vidi, lepo, između ostalog, piše: “Što češće peri ruke – vodom sapunom, vlažnim maramicama i sredstvom za dezinfekciju”; “Ne dodiruj oči, usta i nos prljavim rukama”; “Upotrebljene papirne maramice i ubruse redovno odlaži u korpe za otpatke”…
A mi se pitamo…Nisu li deca ove stvari trebalo da već nauče na nekom drugom mestu? Kod kuće, recimo? Kuda vodi to permanentno prebacivanje odgovornosti na relaciji “škola – porodica”. Jer, budu neretko i jedni i drugi i u pravu i u krivu kad se ovakve neke stvari dese. Jedna reč je u ovoj priči ključna – vaspitanje. Ovde je prikazano u najgorem mogućem svetlu, ma ko za to bio kriv.
telegraf.rs
