Mnogi su zanemeli pred nasiljem koje su ovih dana doživele nastavnice u dve beogradske škole. Pojedini roditelji dobili su od javnosti najnižu ocenu iz vladanja, a šta će reći sudovi videćemo.
U jednom slučaju osumnjičenoj je određen pritvor od 30 dana, dok u drugom slučaju tužilaštvo ispituje svedoke.
Marija Stevanović, profesorka engleskog jezika iz Trstenika, i sama je doživela torturu u školi. Ona se danas putem video poziva uključila u Puls Srbije na Kurir televiziji.
– Meni je stvarno žao što posle svega ništa nije stalo, nego samo eskalira. Ja sam se nadala da će zakon što pre biti izglasan, međutim, ništa toga nije uspelo. Samo se nadam da neće sada pri kraju, kada su dodele diploma u srednjoj školi, i kada je velika presija oko upisa, da ne bude još nešto gore – rekla je Marija Stevanović.
Najavljene su mnoge mere koje bi dovele do toga da se nastavnici osećaju zaštićenije.
– Jesu predložene mere, ali koliko ja znam mere nisu usvojene. Dok se nešto ne usvoji, to nije na snazi. Do tada će roditelji da se izvlače kao što će verovatno i ovi što su napadali nastavnike prošle nedelje. Ja sam imala problema sa roditeljem učenika koji mi je izmakao stolicu. Dva starija sina su isto bila kod mene. Žalio se da sam mu maltretirala jednog sina jer sam ga ostavila za popravni ispit u augustu. Za drugog se žalio da sam mu uzela tablet na silu pa sam mu posle vratila. Tako da to nije ništa neobično. Dolazio je kod mene na čas u odeljenje. Srećom, deca su bila pribrana, nisu mi dala da izlazim iz učionice. Isto je taj roditelj dolazio kod kolege na praksu i dolazio je kod koleginice iz mašinskih elemenata koja je išla u policiju i prijavila. Ona je jedina bila pribrana da ode da prijavi slučaj. Jer mi nismo tada znali ni kako da postupamo u slučaju kad nam se roditelj pojavi nenajavljen, naročito na času.
Prokomentarisala je i pojedine izjave da nastavnici treba da uče samoodbranu.
– Slušajte, ne može svako ni da savlada tu veštinu. Verujem da bi možda nekome pomoglo, ali ja nisam za nasilje, ja nisam za uzvraćanje, opet to je neka vrsta fizičkog kontakta, ja nisam za bilo kakav fizički kontakt sa bilo kim ni sa učenikom, ni sa roditeljem, ni sa kolegom. Znači, dešavalo se da je kolega nekad uvredio i šta sad treba svi da krenemo jedni na druge, stvarno ne vidim svrhu samoodbrane. Nikakve potrebe nema da roditelji dolaze da vide predmetnog nastavnika. Čak je jedno vreme bilo zabranjeno da poslednje dve nedelje, pre kraja školske godine, da roditelji dolaze u školu osim da opravdaju časove. Što se mene tiče, ja se osećam bezbedno jer ja završavam školsku godinu, ali za septembar niko ne može da nam garantuje šta će da bude.
Za kraj osvrnula se i na inicijativu za osnivanje mreže za podršku nastavnicima.
– Videlo bi se koliko nastavnika zaista trpi nasilje. Jer ljudi trpe i ćute. Meni su se javili mnogi ljudi koji me pitaju za pomoć. Nasilje nije samo od strane učenika, nasilje je u školi od strane kolega, od strane nadređenih. Kada bi videli podatke, kada bi se svi međusobno umrežili, mi bismo bili neka moćna grupacija koja bi mogla pomoći jedni drugima na osnovu iskustva i podrške.
Okolnosti u vezi sa napadom na učiteljilcu škole “Sveti Sava” se još ispituju, a grupa roditelja učenika te škole okupila se da podrži učiteljicu. Evo šta je rekao jedan od roditelja.
