Osnovna škola “Prota Stevan Popović” iz Čumića, kod Kragujevca, prva je u Srbiji koja je uvela uniforme, i to ni manje a ni više, nego na inicijativu samih učenika, a u svemu im je pomogao direktor Aleksandar Jovanović.
Kako je ispričao, ideja se rodila kada su se na đačkom parlamentu kao jedna od tema spomenule socijalne razlike, te su svi zajedno pokušali da pronađu način kako se nijedan mališan ne bi izdvajao od drugih u bilo kom smislu.
– Đaci su primetili da se neka deca drugačije oblače od drugih. Ja sam rekao da razlike u oblačenju mogu da se saniraju samo putem uniformi, njima je to bilo interesantno, mada smo imali i anketu gde je 6. razred tražio unoforme, a pretpostavljam da su im roditelji to predložili. Malo su istraživali gde postoje uniforme, kako izgledaju i rešili su kakav dizajn žele, osmislili duks, boju za dečake i devojčice i tako smo počeli – priča nam Jovanović.
Čim su napravili probni model đaci su išli od razreda do razreda i pokazali proizvod drugarima. Oduševljenje je, prema rečima našeg sagovornika, bilo veliko, te danas ne postoji nijedan đak koji se ne pridržava nošenja uniforme, iako ih niko na to ne primorava.
– Imali smo možda jednog đaka kom se ideja nije dopala, ali na kraju je kupio uniformu i nosi je svaki dan, iako nema nikakve prisile. Oseća se veća pripadnost školi, svi su se složili od roditelja do školskog odbora – potvrđuje direktor.
Kako tvrdi, bilo je roditelja koji su osetili olakšanje zbog uvođenja uniformi jer nisu u zavidnoj materijalnoj situaciji, a mališani su pokazali svoju humanost maksimalnm podrškom drugara koji nemaju dovoljno novca da kupe odelo za školu.
– Ja sam našao dva sponzora koja su donirala sredstva, pa je cena unforme bila oko 900 dinara, a sva deca koja su socijalno ugrožena i nisu mogla da isfinansiraju dobila su pomoć. Ostali đaci napravili su jesenji vašar i od novca koji su dobili prodajom suvenira i nekih svojih predmeta oni su platili uniforme socijalno ugroženoj deci, tako da su svi na kraju dobili odeću – pojašnjava on.
Kolegama širom Srbije poručuje da inicijativu prepuste deci, kako bi pokazali kreativnost i međusobno se još više zbližili. Iako su još samo deca, direktor je siguran da će izrasti u poštene i plemenite ljude koji će znati da cene lepa dela.
– Sam utisak o pripadnosti školi je veći, drugarstvo i zajedništvo je izražeije nego što je bilo. Oseća se potpuno drugačija i pozitivnija atmosfera za rad. Osnovni cilj naše škole je opstanak sela i ove ustanove u njemu. Da se porodične vrednosti i empatija ka drugom neguju. Ja im želim da pre svega budu dobri judi, a tek onda uspešni i obrazovani đaci – kaže ponosni direktor.
Da vredi činiti dobra dela mališani su sigurno imali od koga i da nauče, jer je upravo Jovanović za vreme korona virusa sam išao po selu i deci koja nemaju pristup računaru delio materijal za učenje. Nije mu bilo teško da obiđe svakog od njih, a motiv je bio, kao i ovoga puta, da se razlike ne primete.
– Do te dece materijal nije mogao da dođe. Oni su socijalno ugroženi, nemaju internet ni računare. Ja sam našao model da im pomognem. Hteo sam da postoji ravnopravnost i da svako od njih može da uči. To je trajalo nekoliko meseci i svi u selu su primetili moju akciju, te sad roditelji potpuno drugačije i pozitivnije gledaju na svaku moju ideju i izlaze više u susret – zaključuje sagovornik.
telegraf.rs
