Претрага
Претрага
Close this search box.

OVA TRI DANA BIĆE NAJVRELIJA Lekari i RHMZ upalili NAJVIŠI STEPEN UPOZORENJA: Vreme je veoma opasno, a ove delove grada izbegavajte

Foto: radiopuls.com

Srbiju je zahvatio toplotni talas koji će, prema trenutnim procenama meteorologa, trajati do 22. jula, ali ni promena koja će da usledi neće doneti izraženi pad temperature, već će i dalje dnevni maksimumi biti iznad 30 stepeni Celzijusa, dok će ove sedmice, u četvrtak, petak i subotu. živa u termometru ići čak do nepodnošljivih 39 i 40 stepeni.

Parkovi i šume spas od pregrejanog betona i asfalta

Na posledice tropskih temperatura i toplotnog talasa upozoravaju stručnjaci, zdravstveni radnici, meteorolozi i klimatolozi, i u velikim gradovima, poput Beograda, gde osim užarenog vazduha temperaturu diže i pregrejani beton, asfalt i drugi materijali, spas donose parkovi i šume u kojima temperatura može tokom najvećih vrućina da bude niža i za oko 10 stepeni.

Veoma opasne pojave, “Batut” upalio najviši stepen upozorenja

Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” najavio je toplotni talas i upozorio da su prognozirane maksimalne vrednosti vazduha u kategoriji veoma opasnih pojava.

-Prоgnоzirаnе vrеdnоsti mаksimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе vаzduhа bićе u kаtеgоriјi vеоmа оpаsnе pојаvе u pеriоdu оd 11. dо 17. јulа uglаvnоm nа sеvеru zеmljе, kао i оd 11. dо 13. јulа u mаčvаnskоm оkrugu. 14. i 17. јulа u оvај dоmеn spаdаćе mаksimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе vаzduhа u јužnоbаnаtskоm, brаničеvsкkm, pоmоrаvskоm, šumаdiјskоm, а 17. јulа u rаsinskоm i bоrsкоm оkrugu – objavio je “Batut”.

Kako se vidi u “Batutovoj” tabeli crveni alarm već sutra će biti upaljen na teritoriji Bečeja, dok će se 11. jula proširiti na:

  • Palić
  • Kikindu
  • Loznicu

Dok će 12. jula, zahvatiti i:

  • Zrenjanin
  • Sombor

Tabela Instituta "Batut"
FOTO: INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE BATUT / SCREENSHOT Tabela Instituta “Batut”

U dоmеn оpаsnе pојаvе spаdаćе mаksimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе vаzduhа u pеriоdu оd 10. dо 17. јulа nа:

  • sеvеru zemlje
  • sеvеrоistоku
  • istоku
  • dеlоvimа cеntrаlnе i јužnе Srbiје

Saveti meteorologa RHMZ

Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ), kaže da tokom tropskih dana treba izbegavati boravak na otvorenom prostoru, pogotovo ako smo izloženi direktnom sunčevom zračenju u najtoplijem delu dana kada sunčevi zraci padaju pod najvećim uglom na površinu zemlje. To je u periodu od 10 do 17 časova.

– Većinu naših aktivnosti bi trebalo da sprovodimo u jutarnjim i večernjim satima na otvorenom, ali ukoliko moramo da izađemo napolje u najtoplijem delu dana preporučuje se lagana odeća svetlih boja. Najbolja je bela boja jer u najvećoj meri odbija sunčevo zračenje. Obavezno treba nositi naočare i šešire. Preporuka je uvek pored sebe imati flašicu vode koja sprečava dehidrataciju organizma. Ono što se nikako ne savetuje jeste težak fizički rad ili napor na suncu u najtoplijem delu dana, jer pri teškim fizičkim aktivnostima organizam može da izgubi dve do tri litre tečnosti, ali je mogućnost nadoknade tečnosti mnogo manja. Koliko god da popijemo vode naš organizam može da prihvati do jedan litar – kaže Slobodan Sovilj.

Slobodan Sovilj
FOTO: RTS / SCREENSHOT Slobodan Sovilj

Sovilj preporučuje boravak u umereno rashlađenim prostorijama danju i noću, i ističe da treba izbegavati izlazak iz rashlađenih prostorija u spoljnu sredinu i obrnuto jer promene temperature negativno utiču, ne samo na bolesne, nego i na zdrave ljude.

Ko je najugroženiji tokom tropskih dana i da pobegnemo?

-Pri visokim temperaturama najviše su ugrožena mala deca i stariji sugrađani, jer u našim telima postoji mala žlezda koja je termoregulator, a kod male dece još nije dovoljno razvijena, dok je kod starijih osoba u procesu degeneracije. Za zaštitu od toplote kada su u pitanju zelene površine, najbolje su šume zato što su biljke prirodni klima uređaji. One uzimaju vlagu iz zemljište, koja se jedno vreme u njima skladišti, a preko lista se odaje spoljnoj sredini. U tom procesu se troši toplota okolnog vazduha i zato one na sebi svojstven način snižavaju temperaturu. Šume su bolje od livada ili neke travnate površine zato što krošnje drveća dodatno predstavljaju prirodnu nadstrešnicu. Generalno, sve zelene i plave površine su mnogo bolje i omogućavaju da nam bude prijatnije u odnosu na površine gde ima mnogo čelika, betona, metala, gde ima saobraćajne gužve – kaže Sovilj za “Blic”.

U istom gradu razlika u temperaturi i do 10 stepeni

Zbog toga u gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i drugih, temperatura i na manjim razdaljinama može da bude različita, viša, odnosno, niža i za do 10 stepeni. Recimo, u Beogradu, na Vračaru i Mostarskoj petlji živa u termometru može da se popne do 40 stepeni, a na Avali i Košutnjaku u isto vreme da bude ispod 30 podeoka.

Razlog tome su “toplotna ostrva” ili mesta sa zatvorenom cirkulacijom vazduha. Zeleniji delovi su po pravilu hladniji za 10 stepeni, a takođe, prijatnije temperature u Srbiji tradicionalno beleže gradovi na većim nadmorskim visinama, poput Ivanjice, Užica, Nova varoš ili Sjenica.

Koji delovi Beograda su najtopliji, a koji najhladniji?

Kako su još ranije stručnjaci objasnili za “Blic”, u najtoplije delove Beograda spadaju:

  • Slavija
  • Mostarska petlja
  • Bulevar despota Stefana
  • Autokomanda
  • Sajam i drugi

Najhladniji delovi Beograda su :

  • Avala i okolna naselja
  • Košutnjak
  • Novi Beograd
  • Zvezdara
  • uz reku Zemun
  • Surčin
  • Rakovica
  • Vidikovac

Beograd ima složenu mikroklimu

Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koja se bavi mikroklimom Beograda, nedavno je izjavila za „Blic“ da kada govorimo o temperaturi vazduha urbanih sredina treba znati da temperatura ne zavisi samo od klimatskih parametara, već zavisi i od onoga što dolazi od čoveka. Međutim, Beograd ima vrlo složenu mikroklimu i na nju utiče više faktora. Prvi su globalni, odnosno klimatske promene.

-Osim klimatskih promena, postoje lokalni i mikrofaktori koji pojačavaju te uticaje. To su svakako klima uređaji. Definitivno rad njihovog motora povećava temperaturu u kombinaciji sa gusto izgrađenim površinama, sa veštačkim materijalima. U Beogradu dominiraju beton, čelik, metali i staklo, a to su sve materijali koji dovode do dodatnog isijavanja toplote. U svim sredinama koje su izmenjene poput gradova, naravno tu su i saobraćaj, izduvni gasovi, drugi gasovi, zagađenje vazduha, aeročestice koje se nalaze u vazduhu i sprečavaju da zagrejani vazduh ode i drži ga iznad nas, sve to dodatno pojačava intenzitet temperature koja je već pod uticajem klimatskih promena povišena – kaže Milica Lukić.

Uz klima uređaje toplije za više od 7 stepeni u Beogradu

Milica Lukić se sa kolegama iz novosadskog Prirodno – matematičkog fakulteta, i beogradskog Geografskog instituta „Jovan Cvijić“, bavila merenjem temperature u julu i avgustu u Beogradu, i upoređivali su temperaturu na izgrađenim površinama sa temperaturom na zelenim površinama.

-Došli smo do saznanja da, naprimer, u periodu kada je najtoplije, između 14 i 15.30 časova, razlika u temperaturi između ulice Đure Jakšića, to je centar Beograda, i Akademskog parka, više od sedam stepeni! U Đure Jakšića smo izmerili 40.6 stepeni, a u Studentskom parku smo izmerili 33.4 stepena. U Đure Jakšića imamo upravo gusto izgrađeno područje sa puno klima uređaja, dominira beton i veštački materijali, dok Studentski park ima dominatne zelena površine, travnjake, cveće, drveće koji snižavaju temperaturu – rekla je Lukić za „Blic“.

Preporučena mesta za hlađenje i predah od užarenog betona

Površine i delovi prestonice koji važe za prirodne rashlađivače i na koja Beograđani po navici hrle po spas su najveći parkovi, Kalemegdan i Tašmajdan, kao i Ada Ciganlija. Kako je “Blic” ranije objavio hladovina je zagarantovana i u Topčiderskom parku.

Preporuka za “hlađenje” je i poseta Botaničkoj bašti “Jevremovac”, zelenoj oazi u samom centru grada, a tu su i Zvezdarska šuma, Košutnjak i Bojčinska šuma. Na samo 12 kilometara od centra Beograda nalazi se “Mali Dunav”, turističko-ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, o kojem iz čistog entuzijazma brinu studenti, doktorandi i profesori i otvoreno je za posetioce.

Temperatura je niža u svim beogradskim šumama i u parku Ušće, a efekti hlađenja koje donose zelene površine mogu da osete i do nekoliko kilometara, recimo, uočljiv je uticaj Košutnjaka na Banovo brdo i okolna naselja.

blic.rs

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti

Претрага