Sa dva do četiri angažmana mesečno keramičar može da zaradi i do 3.000 evra mesečno, što je bolja zarada i od programerske. A za dobre majstore ovo uopšte nije nerealan broj angažmana.
Kako saznaje Infostud, od ove školske godine keramičarski smer je dobio drugi naziv – polagač obloge, što je najverovatnije zbunilo roditelje i srednjoškolce pa Srednja građevinska škola u Beogradu nije napunila odeljenje od 30 đaka.
„Iako svaki zanat može da se nauči kroz rad, školovanje keramičarima pruža mnogo šire stručno znanje i više mogućnosti. Međutim, ove godine smo zbog te promene naziva imali 30 odsto manje upisanih đaka nego prethodne godine – svega dvadesetak”, kaže Rade Zejak, direktor beogradske građevinske škole. Prema njegovim rečima, u celoj zemlji svake godine iz školskih klupa na tržište rada izlazi oko 100 keramičara, što je očigledno nedovoljno jer tražnja za njima ne jenjava.
Za popločavanje kupatila od 30 kvadrata 600 do 1.000 evra za “ruke”
Prema rečima keramičara Milete Petrovića, nastavnika prakse u Građevinskoj školi, od ovog zanata može dobro da se živi. Dobar majstor se, kako kaže, čeka mesecima. Neki od najboljih đaka na praksi, koji osvajaju i nagrade na takmičenjima, već tokom školovanja rade samostalno i zarađuju ozbiljan džeparac.
„Posao je danas teži nego ranije jer su pločice koje se nude na tržištu različitih dimenzija i od različitih materijala pa se traže posebna znanja i tehnike. Kod renoviranja recimo kupatila ili kuhinje, najmanje 20 do 30 kvadrata treba da se pokrije pločicama, a najčešće je to dvostruko veća površina”, tvrdi on i dodaje da se kvadrat pločica, u zavisnosti od vrste i dimenzija, kreće oko 40 evra.
Za popločavanje 30 kvadrata kupatila, kuhinje, terase ili hodnika, samo “za ruke”, u proseku treba izdvojiti oko 600 do 1.000 evra. Prema Petrovićevim rečima, keramičar mesečno može bez problema da zaradi između 2.000 i 3.000 evra, radeći standardno dvadesetak dana, po sedam do osam sati dnevno.
Cenu određuje težina radova
Svojim zanatom zadovoljan je i Marko Miljković koji je posle završene srednje Elektrotehničke škole, slučajno ušao u keramičarske vode.
„Počeo sam kao pomoćnik, neplanirano, ali imao sam sreće da radim sa odličnim majstorima i sjajnim ljudima uz koje sam mnogo naučio i shvatio da mi se posao dopada”, priča Miljković za Infostud. On se keramičarskim zanatom bavi duže od decenije a pre nekoliko godina sa još trojicom prijatelja osnovao je firmu “Moj keramičar”. Pokrivaju Beograd i Pančevo, a obavljaju kompletno renoviranje nekretnina dakle ne samo postavljanje pločica, već i hidroizolaciju, vodovodne, elektro i kanalizacione instalacije i pripremne radove.
„U proseku jedno kupatilo kompletno uradimo za 12 do 15 dana. Mesečno nas četvorica imamo tri do četiri takve adaptacije kuhinja ili kupatila, koje koštaju od 2.500 do 3.500 evra. Najkraći deo posla je samo postavljanje pločica. Doduše i to je nekada, na početku moje karijere, bilo znatno jednostavnije nego danas. Sada ima bezbroj vrsta pločica na tržištu, kao i raznih snimaka na društvenim mrežama, pa mušterije često imaju nerealne zahteve. Najskuplje pločice sa kojima sam radio su u proseku 1.000 do 4.000 evra, a rekordno skupe su koštale 8.000 evra”, priseća se on.
Keramičarske usluge u njihovoj firmi koštaju od 17 do 30 evra, a cenu određuje težina radova, kakav je projekat, veličina pločica, kao i da li je podloga pripremljena.
Za započinjanje posla potrebno do 2.000 evra
Da bi keramičar koji je izučio zanat mogao da pokrene posao, potrebno mu je oko 1.000 do 2.000 evra da opremi radionicu, kaže Miljković i podvlači da od ovog posla zaista može pristojno da se živi.
„Uz prave savete od pravih ljudi, posao može da se nauči, ali je važna lekcija za svakog zanatliju da mora da ceni svoj rad, svoje ruke i kičmu”, dodaje on. Naravno, i keramičarski, kao i svi drugi poslovi, ima neke specifične izazpve. Jedan od njih su neobični zahtevi mušterija.
„Tu dame prednjače, one imaju neobične ideje, pa im često nisu važne fizika, statika ni dinamika, već samo estetika ili želja da se preslika nešto što su videle na jutjubu. Kada to ne može da se primeni u konkretnom slučaju, takve zadatke odbijemo. Još je jedna pojava je upadljiva poslednjih godina – često nas angažuju da popravljamo tuđe greške. To mi govori da je sve manje dobrih majstora i da će ovaj posao biti sve više na ceni”, kaže ovaj mladi keramičar.
espreso/Blic/Infostud
