Superćelijske oluje nad Srbijom donose kišu, grad i olujni vetar koji uništavaju krovove kuća, kao i voće i povrće. Dok se suočavamo sa ovim ekstremnim vremenskim prilikama, postavlja se pitanje kakvo nam leto donosi globalno zagrevanje.
Klimatološkinja Irida Lazić i dr Andrej Stojić sa Instituta za fiziku govorili su o nevremenu koje je juče pogodilo našu zemlju, ali i o opasnosti koja nam preti od superćelijskih oluja i tornada.
Irida je detaljno objasnila o kakvom nevremenu je reč, koje se juče dogodilo u našoj zemlji.
-Proteklih dana imali smo toplotni talas koji je doneo topli vazduh u naše područje i sve je to bila odlična podloga za jake oluje. Kada poredimo sa prošlom godinom, ove godine oluje su bile jače. Svake godine imamo sve češće olujne nepogode, a uz zagrevanje klime doprinosimo stvaranju jačeg “goriva” za te oluje. Kada se spoje vlažnost vazduha i određeno strujanje iznad tog područja, dobijamo oluje kakve smo imali proteklih dana – kaže Irida i objašnjava da je jako teško prognozirati tačan intenzitet oluja.
-Kada imamo strujanje iz Afrike, to je pesak koji se vidi na kolima posle kiše. Često, ako nema kiše, vidimo žućkasto nebo ili blato, a to je sve pesak. Kada topao vazduh dođe sa peskom iz Afrike, vidimo to kao minsko polje i samo čekamo lokalne nepogode. Ove godine smo imali uslove za lokalne nepogode. Uslov je kada imamo dovoljno toplo vreme iznad tog područja i dovoljnu vlažnost vazduha. To je kao neka uzlazna struja. Teško je prognozirati tačan intenzitet oluja. Mogu se predvideti uslovi za mogućnost jače oluje, ali intenzitet je teško predvideti – dodaje klimatološkinja Irida.
Ovo će biti najtoplije leto u proteklih par godina
Ističe da je gotovo izvesno da će ovo leto biti najtoplije u proteklih nekoliko godina, kao što je najavljeno.
-Leto je tek počelo. Ovo leto će biti jako toplo, kako je najavljeno. Toplije nego prethodno. Iz meseca u mesec beležimo temperaturne rekorde, a posebno se visoke temperature očekuju u avgustu. Jul će biti topao, topliji nego što smo navikli. U avgustu se, zbog tih strujanja vazduha, očekuje veoma toplo vreme, sa velikim brojem toplotnih talasa -kaže Irida, ali objašnjava da bi oluje u avgustu trebale da budu smanjenim intenzitetom:
-Jun je najosetljiviji na oluje, dok se u avgustu ne očekuju tako jake oluje. Sa klimatskim promenama i zagrevanjem od jedan posto se povećala vlaga, što stvara dodatno “gorivo” za oluje, i ovo će postati naša nova klima.
Povećanje temperature za jedan i po stepen, veća mogućnost za ekstremne događaje
Kako objašnjava klimatološkinja, sa porastom temperature pojava suša mogla bi nam biti svake treće godine, umesto svake desete.
-Kada se poveća temperatura za jedan i po stepen, ta raspodela temperatura se pomeri ka toplijoj klimi. Imaćemo veću verovatnoću da se pojavi ekstreman događaj iznad našeg područja. Drugim rečima, ako smo jednom u deset godina ogromnu pojavu suša, sada ćemo imati jedanput u tri godine – kaže Irida, ali napominje da nažalost to za Srbiju ne znači isto.
Ipak, naše područje zagreva se brže, tako da je kod nas još toplije nego u ostatku sveta.
-Naše područje i područje Mediterana se zagreva brže nego ostatak sveta. Tako da kada kažemo globalno jedan i po stepen, to za Srbiju znači, veći broj. Prešli smo 1,8 stepeni već smo se zagrejali. To je zbog jednog dosadnog anticiklona koji je bio južnije, sada se pomerio severnije i došao je u oblast Španije i Portugala i ima češći uticaj na naše područje i imamo taj azorski anticiklon. Samim tim imamo veću verovatnoću za toplotne talase” – zaključila je Irida Lazić u emisiji.
Otapanje Grenlanda, podizanje nivoa mora, a ne znamo ni šta nam sve dolazi iz Sahare
Dr Andrej Stojić kaže da u današnjoj modernoj civilizaciji, procesi se odvijaju neverovatnom brzinom, ostavljajući dubok i sveobuhvatan uticaj na životnu sredinu.
-Procesi u modernoj civilizaciji odvijaju se jako brzo, da mi nemamo ni svest, a ni mehanizme kako da sprovedemo promene. Sve je uzelo maha, naša sposobnost je redukovana, a procesi koji utiču na životnu sredinu idu svojom brzinom. Čak i ako danas prestanemo sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte, podizanje nivoa mora će se nastaviti hiljadama godina. Za neke stvari proći će milenijumi dok se ne stabilizuju – kaže dr Stojić.
Sa Grenlanda stižu ogromne količine mutagenih i kancerogenih gasova, kao i veliki broj mikroorganizama na koje svet nije naviknut, zbog globalnog otopljavanja.
Iz otopljenog leda nam prete nove pandemije
-Zemlja na Grenlandu više nije pod ledom. Ona ne samo da emituje gasove sa efektom staklene bašte, već emituje i ogromne količine mutagenih i kancerogenih gasova, kao i veliki broj mikroorganizama na koje svet nije naviknut. To se videlo kada smo bili pod merama zbog COVID-a. Ovi virusi, mikroorganizmi i bakterije koji dolaze mogu da uzrokuju opasnije pandemije. Kako će to uticati na naš svet, veliko je pitanje s obzirom na sve sporosti koje karakterišu našu civilizaciju – kaže Andre.
Pretnja je ogromna napominje dr Stojić, ne samo zbog toplotnih talasa, već i zbog vlage i uticaja na poljoprivredu i zdravlje.
“Procene da živimo desetak godina kraće zbog lošeg kvaliteta vazduha možda su čak i gore, jer su zasnovane na analizi malog broja varijabli koje to oblikuju,” kaže Stojić.
Stojić objašnjava da ne znamo šta nam sve dolazi iz Sahare.
“Ne znamo šta sve dolazi. Znamo da u atmosferi živi desetine hiljada zagađujućih materija, dok je njihovih izvora manje od 10. Možemo pretpostaviti da ako pesak dolazi iz Sahare, da su u njemu sadržani određeni elementi koji karakterišu pesak, ali zapravo nemamo pravu sliku,” kaže Stojić za “K1”.
Kurir.rs/Telegraf/K1
