Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
“Tu gde sam sedeo, baba sedi u čelo, što je umrla. Njoj stavili stolicu u prednje čelo, ja sedim sa desne strane. Ja kažem: “Za koga je ovo?” Kaže: “To je za babu.” To su ljudi koji su liturgijski, ljudi koji su crkveni, koji su svake nedelje u crkvi. Sveštenika nisu stavili u čelo nego su stavili garderobu od pokojne babe na čelo. Ajde, neka to bude, ajde… Garderoba, ajde, neka se pokaže da nam taj neko nedostaje, taj koji više nije tu, ali neka se tu završi sve”, rekao je otac Predrag.
“Ali kada su krenule sarme, oni sarmu babi u tanjir i tako redom. Kad na kraju oni meni da treba da idemo. Ja kažem da se slažem, ali dok baba ne pojede sarmu, neće da idemo nigde. Onda možemo kući svi. A oni me gledaju. Pa što si sipao, je l si sipao sarmu? Neka baba pojede: “Jedi baba. Jedi, nemoj da pričaš sada, sipali ti, jedi. Oni mene gledaju kao da sam ja blesav. Kažem: “Dobro bre ljudi, vi idete u crkvu svake nedelje, zašto izvodite cirkus. Vi se rugate, ovo je ruganje upokojenima – rekao je otac Popović, a zatim su usledili i komentari”.
“Možda je pogrešno, a možda nije. Ti običaji se prenose sa kolena na koleno. I mislim da je teško porodici da u trenutku kada izgubi svoga i kada je u najvećem bolu da ne uradi sve što mu kažu iz straha da ne uradi nešto pogrešno za svog umrlog. A svima nama je lakše kada znamo i verujemo da su naši preminuli sa nama 40 dana i taj osećaj praznine je pokušaj umanjenja bola jer do ” juče” je ta osoba sedela sa nama. Meni je preminuo suprug i to je bilo jako teško i neprihvatljivo i bez razmišljanja sam prihvatila da njegova slika i odelo budu pored mene. I ta hrana je samo namenjena pokojniku da ” vidi”, da ga nema, da mu se olakša odlazak. Svi ti običaji su verujem nastali iz velike tuge za umrlim. Zato svi koji se ovome smeju su oni koji tu tugu nisu doživeli”, bio je jedan od komentara.
mondo.rs
Od kada je sveta i veka kod nas u Sremu se na mestu u pročelju stola jedan tanjir okreće naopačke i ne postavlja se escajg.. to je mesto u spomen na pokojnima…ali i nikada u životu nisam čuo da neko negde sipa sarmu u taj tanjir… Ne kažem da pop izmišlja ali to je usamljen običaj iz nekog kraja…
Udavio se pop kad je upao u reku jer su mu vikali “DAJ pope ruku” umesto “NA pope ruku”
U mom kraju na čelo sedi muški naslednik sin pop i ovi što kopali raku sa strane a na drugom kraju stola sedi ženski naslednik e sad ako je ćerka naslednik onda opet zet sedi na čelo a ćerka na drugom kraju stola nisam čuo za ovo da ostavljaju stolicu na čelo za pokojnika ali sto ljudi sto ćudi svaka kuća ima nešto drugačije samo sve ovo se vuče još pre hrišćanstva kako kod nas tako i kod katolika samo tamo u mnogo manjem obliku
Pope moj dobri,a da li je ruganje ili nesto mnogo gore kad tvoj kolega ne dodje na dogovorenu sahranu za 12000din zato što “nisu mu preneli tačno datum,znate godišnji su počeli haos je”. Ma običaji su nas sačuvali,ne pametuj nepotrebno.Nije problem ni sujeverje,nije problem ni vera kod ljudi najveĉi ste problem Vi bahati sveštenici(čast izuzecima) koji nam gadite Vaš poziv i terate nas da se pitamo.Tvoj kolega pope mi daje dozvolu da drugi dan Božićnog posta popijem rakiju!? “Ja ti dozvoljavam” kaže mi.Dobro ga nisam sašio preko usta..
Slazem se sa popom.Razumem da postoji neka tradicija i da je ljudi tesko odbacuju.Licno sam bio na sahranama de se hrana uzima sa groba .gde se sipa pokojniku u tanjir.mora da bude neparan broj ljudi za stolon,ne stavlja se noz za sto pa ozalosceni kidaju prasetinu i ljutu papricicu rukama ko pagani.Da ne govorim o obicajima koji su neprakticni tipa zaustavljanje sa pokojnikom na svakoj raskrsnici da dusa ne izgubi put.Zamislite to u BG-u ili NS-u Nisu u saobracajnom spicu.Postoje mnogi stari obicaji koje smo odbacili pa mozemo i ove.Pogotovo one koji su opterecujuci sa porodicu preminulog i nisu u… Učitaj još »
Iako cenim oca Pedju zbog zanimljivih i cesto duhovitih propovedi moram da kazem da se ne slazem sa ovim stavom i da je preterao. U pitanju je narodni obicaj, mozda nema veze sa crkvom ali je preterano da se kaze da je ruganje. Naravno da mu ironija nije na mestu i da taj tanjir nije niko starno mislio da ce baka da pojede, mozda se to radi iz nekog postovanja ili secanja, ne znam za izvor obicaja ali niko to ne shvata bukvalno. Cak i da je bi u pravu da skrene paznju tim podsmehom nece nista uraditi. Kad smo… Učitaj još »