Zbog jednostranih akcija Prištine i Aljbina Kurtija Srbija podnosi zahtev za održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ovo je tekst koji će danas biti prosleđej u Ujedinjene nacije.
Tekst prenosimo u celosti
-U skladu sa članom 35 Povelje Ujedinjenih nacija i članom 3 Privremenog poslovnika Saveta bezbednosti UN (Provisional Rules of Procedure of the Security Council (S/96/Rev.7) Republika Srbija ovim pismom skreće pažnju Savetu bezbednosti na aktuelnu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije i u vezi sa Kosovom i Metohijom, koja je u oštroj suprotnosti sa Poveljom UN i Rezolucijom SBUN (1999) 1244, i koja je takve prirode da zahteva održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti.
Naime, na ovoj teritoriji, koja se u skladu sa Poveljom UN, drugim pravilima međunarodnog prava i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN (1244) nalazi u sastavu Republike Srbije, a na kojoj je uspostavljena međunarodna uprava Ujedinjenih nacija, u toku je kulminacija dugotrajnih i dobro isplaniranih i sistematskih akcija tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca, kojom se Srbi namerno podvrgavaju nepodnošljivim životnim uslovima. Radi se o nelegalnoj odluci Privremenih institucija samouprave u Prištini o ukidanju prometa srpske valute dinara na prostoru Kosova i Metohije, koja predstavlja kontinuitet mera brutalnog fizičkog i institucionalnog nasilja nad Srbima od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini, a čiji je suštinski cilj potpuno etničko čišćenje i nestanak srpske populacije sa tog prostora – što je trenutno u toku.
Razornost pomenutih dugotrajnih mera represije tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca, u okviru kojih nelegalno ukidanje srpske valute dinar predstavlja najsveobuhvatniji postupak u namernom podvrgavanju Srba nepodnošljivim životnim uslovima, upečatljivo ilustruje podatak da je više od 14% Srba već napustilo prostor Kosova i Metohije samo za proteklih godinu dana. Imajući u vidu da se ovaj proces drastično intenzivirao nakon najave pomenute nelegalne mere ukidanja srpskog dinara, Republika Srbija inicira održavanje vanredne sednice SB UN kako bi se hitno preduzele mere koje bi sprečile nastanak nepopravljive štete (irreparable harm) po opstanak srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.
Tzv. rukovodstvo kosovskih Albanaca je pomenutom merom ukidanja prometa srpskog dinara u potpunosti lišilo Srbe i druge pripadnike nealbanskih zajednica njihovih redovnih mesečnih plata, penzija, socijalne pomoći i drugih ličnih primanja. U sprovođenju ove mere je već izvršilo nasilne upade i gašenje srpskih institucija, opština i ambulanti na području Gore, Peći, Istoka, Kline i Prištine, kao i nezakonitu zaplenu novca koji je bio namenjen isplati socijalne pomoći i penzija Srbima u tim, mahom povratničkim, sredinama navedenih opština. Takođe je momentalno i suštinski onemogućilo rad 922 privatna privredna subjekta u vlasništvu Srba, ali i svako funkcionisanje svih društvenih, zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih i svih drugih institucija koje Srbima pružaju javne usluge na tom prostoru.
Ova najnovija mera, čije je sprovođenje u toku, nastupila je kao prirodni nastavak nekažnjenog, višegodišnjeg, nasilnog i namernog podvrgavanja Srba na Kosovu i Metohiji nepodnošljivim životnim uslovima od strane tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca na čelu sa Aljbinom Kurtijem. Oni su od februara 2021. godine na teritoriji Kosova i Metohije kontinuirano vršili fizičko i institucionalno nasilje nad Srbima, podsticali pretnje i delovanje kojima su ciljano kreirali snažan osećaj nesigurnosti, nebezbednosti i egzistencijalne ugroženosti srpske populacije, posebno na severu Kosova i Metohije, provocirali nasilan odgovor na svoje akte i zloupotrebljavali sve poluge javnih institucija kako bi podstakli i realizovali iseljavanje srpskog stanovništva sa tog prostora.
Samo u periodu od novembra 2022. godine, naoružane formacije kosovskih Albanaca (čije je samo postojanje protivno Rezoluciji 1244 (1999)) 98 puta su koristile neproporcionalnu i nezakonitu silu protiv srpskog stanovništva (od čega 83 puta na prostoru severa KiM). Koristeći mehanizme privremenih institucija koje su formirane suprotno Rezoluciji 1244 (1999) Saveta bezbednosti UN, teško naoružane formacije kosovskih Albanaca su samo od novembra 2022. godine izvršile 38 upada na sever Kosova i Metohije, gde u poslednje vreme ostvaruju i kontinuirano oružano prisustvo.
To prisustvo koriste da vrše arbitrarna hapšenja istaknutih srpskih pojedinaca i sve druge poznate oblike fizičkog i institucionalnog nasilja protiv srpske populacije. Između ostalog, vrše akte masovnog zastrašivanja srpskog stanovništva kroz: 1) onemogućavanje slobode kretanja Srba putem bezrazložnih zaustavljanja, ponižavajućeg postupanja, prebijanja, pa čak i ranjavanja civila na ilegalno uspostavljenim oružanim punktovima i svim drugim tačkama na čitavom severu KiM, 2) bezrazložno otvaranje vatre i gotovo stalno prisustvo oklopnih borbenih vozila u uobičajeno mirnim urbanim srpskim sredinama 3) nelegalnu eksproprijaciju zemlje u privatnom vlasništvu Srba, koju potom koriste za izgradnju nelegalnih albanskih policijskih baza 4) donošenje odluka o oduzimanju zgrada u vlasništvu srpskih institucija, koje su vlasnici tih objekata 5) nasilno otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve i narušavanje specijalne zaštitne zone oko objekata SPC, a srpske pravoslavne crkve stare više vekova prisvajaju i preimenuju u albanske, 6) preoravanje i uništavanje srpskih grobalja, 7) uvođenje osmomesečnog ilegalnog embarga na srpsku robu i zaplene legalne robe u vlasništvu srpskih trgovaca…
Međutim, ovde nije reč samo o oružanom prisustvu na severu KiM albanskih naoružanih grupacija, koje su prema Rezoluciji 1244 morale da budu demilitarizovane – što podrazumeva i zabranu njihovog ponovnog formiranja u jednom i ili drugom obliku. Na čitavom prostoru Pokrajine, privremene institucije na čelu sa Aljbinom Kurtijem sistematski i dugotrajno sprovode iste te i još mnoge druge akte, koji se ne mogu okarakterisati drugačije nego kao akti progona kao zločina protiv čovečnosti. Ovi sistematski i dobro isplanirani akti su, primera radi, i formalno oduzimanje elementarnih demokratskih prava Srba da glasaju na srpskom referendumu i izborima 2023. godine, obezbeđivanje pravne nekažnjivosti za etničke Albance koji su počinili mnogobrojna policijska prebijanja i maltretiranja, ali i upucavanja sedmoro Srba, politička marginalizacija Srba na područjima na kojima su apsolutno većinsko stanovništvo, nepoštovanje statusa srpskog jezika kao službenog jezika svih javnih institucija, zloupotreba pravosuđa za etnički motivisan progon Srba, kao i onemogućavanje povratka raseljenih pod masovnim lažnim optužbama za navodne ratne i druge zločine, ustaljena praksa nepoštovanja trgovinskih sporazuma, posebno CEFTA (kojem je u ime Kosova pristupio UNMIK), sprovođenje prakse onemogućavanja ili znatnog otežavanja isporuke lekova i medicinske opreme zdravstvenim ustanovama na područjima u kojima su Srbi većina, onemogućavanje ili ugrožavanje transporta najugroženijih pacijenata, kao i politika potpune nekažnjivosti (impunity) za etnički motivisane napade na srpsko stanovništvo, srpske povratnike, srpsku imovinu i objekte srpske verske i kulturne baštine.
Najilustrativniji primer napred opisane egzistencijalne ugroženosti Srba i njihovog stavljanja „izvan zakona“ u cilju izvršenja njihovog progona od strane institucija pod kontrolom Aljbina Kurtija svakako je onaj u okviru kog je tzv. kosovsko „pravosuđe“, koje Srbe masovno progoni pod lažnim optužbama za ratne i druge zločine, nedavno donelo odluku da pripadnik ilegalnih tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj, koji je na Badnje veče 2023. godine iz službenog vatrenog oružja upucao srpsko dete Stefana Stojanovića (11) i njegovog rođaka Miloša (21) Stojanovića, sada bude slobodan čovek i brani se sa slobode. Inače, ovo je samo jedan od čak 470 nekažnjenih etnički motivisanih napada na Srbe, SPC i njihovu imovinu od 2021. godine – od kada je na čelu tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca Aljbin Kurti, koji sada rukovodi progonom Srba. Poređenja radi, od dolaska Kurtija na vlast broj etnički motivisanih napada je dupliran.
Usled svega navedenog, najnovijom odlukom Prištine o zabrani dinara kao legalne valute na prostoru KiM je nepobitno stvorena situacija koja je takve prirode da trenutno uzrokuje drastično pogoršanje bezbednosnih prilika i omogućava dovršetak sprovođenja tekućeg (ongoing) progona, prevashodno srpskog stanovništva, kao zločina protiv čovečnosti. Uporedo sa progonom Srba, tzv. rukovodstvo kosovskih Albanaca otvoreno odbija da ispuni obaveze koje su Privremene institucije samouprave u Prištini preuzele u okviru Dijaloga Beograda i Prištine, u prvom redu obavezu formiranja Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.
stovremeno, a uz određenu spoljnu podršku, nastoji i da Republici Srbiji nametne politička rešenja kojima se legalizuju posledice jednostranog prištinskog delovanja u sprovođenju etničkog čišćenja i progona srpskog stanovništva, odnosno politička rešenja kojima se grubo krše odredbe rezolucija Saveta bezbednosti UN 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998), 1239 (1999) i 1244 (1999). Iz te perspektive, Republika Srbija još jednom izražava svoju punu privrženost doslednom i striktnom poštovanju ciljeva i načela Povelje UN, kao i odredbi Rezolucije SB 1244 (1999). Usled toga očekuje i od drugih aktera u međunarodnoj zajednici da savesno ispunjavaju svoje međunarodne obaveze u skladu sa Poveljom UN, kao i da ne vrše pritisak na Republiku Srbiju i one koje nastoje da deluju u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama. U tom kontekstu, naglašavamo da je nesporno da obaveze svih međunarodnih subjekata prema Povelji UN, što uključuje i striktno poštovanje rezolucija Saveta bezbednosti UN usvojenih na osnovu Glave VII Povelje UN, imaju apsolutnu prevagu nad svim drugim sporazumima i aranžmanima.
Ističemo da Republika Srbija ostaje u potpunosti posvećena procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine u Dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije, a na osnovu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2010. godine (A/Res/64/298). Od početka vođenja Dijaloga, Beograd je konstruktivno i u dobroj veri pristupao ovom procesu, ispunjavajući sve svoje obaveze u okviru postignutih sporazuma. S druge strane, Priština odbijanjem da punih 11 godina formira Zajednicu srpskih opština, gotovo svakodnevnim eskalatornim potezima i institucionalnim nasiljem u cilju progona srpskog naroda, obesmišljava sve prethodno potpisane i dogovorene sporazume, s namerom ukidanja i samog procesa Dijaloga. S tim u vezi, posledlja odluka o ukidanju srpskog dinara na prostoru Kosova i Metohije od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini doneta je između ostalog i s ciljem potpunog ukidanja Dijaloga.
Imajući to u vidu, a u svetlu činjenice da tekuće strukturno nasilje nad Srbima kroz ukidanje srpskog dinara, kao kulminacija dugotrajnog i sistematskog, fizičkog i strukturnog, nasilja rukovodstva kosovskih Albanaca, nepobitno preti da stvori nepopravljivu štetu (irreparable harm) po opstanak srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, Republika Srbija je u nastojanju da se spreči dalja eskalacija krize na Kosovu i Metohiji i očuva mir i stabilnost, prinuđena da ovim putem snažno zahteva sazivanje posebne hitne sednice Saveta bezbednosti UN i odlučnu reakciju međunarodne zajednice.
epublika Srbija smatra da je održavanje takve sednice apsolutno neophodno i neodložno kako bi se tekuća kriza rešila diplomatskim sredstvima, u skladu sa međunarodnim pravom i bez pribegavanja upotrebe oružane sile i nametanja rešenja koja su u suprotnosti sa Poveljom UN. Zbog hitnosti situacije, u svetlu neposredne opasnosti nastanka nepopravljive štete (irreparable harm), smatramo da je očito potrebno hitno zasedanje Saveta bezbednosti i to pre redovnog održavanja sednice na kojoj bi se razmatrao izveštaj UNMIKa u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998), 1239 (1999) i 1244 (1999).
Koristimo ovu priliku i da podsetimo da je Republika Srbija, na svim prethodnim sednicama Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji, uporno iznosila dokumentovane tvrdnje o nespornom kršenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999), kao i sveobuhvatnom nasilju koje rukovodstvo kosovskih Albanca sprovodi kako bi Srbe ciljano podvrglo nepodnošljivim životnim uslovima i nagnalo ih da zauvek napuste svoje domove. Republika Srbija je takođe ukazivala na izražen rizik pogoršavanja situacije i drastične eskalacije tog, široko rasprostranjenog i sistematskog, napada prištinskih privremenih institucija na srpsko stanovništvo – kojim rukovodstvo kosovskih Albanca sasvim izvesno dovodi do ugrožavanja ili narušavanja mira i bezbednosti.
Budući da su se sada u potpunosti materijalizovala upozorenja Republike Srbije i da sada postoji neposredna i realna opasnost da rukovodstvo kosovskih Albanaca nakon ukidanja srpskog dinara, intenzivira dalje jednostrane akte, uključujući tu i angažovanje oružanih formacija, u nastojanju da onemogući opstanak srpskog stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije, da svojim sistematskim i široko rasprostranjenim aktima nasilja, koji neretko uključuju i upotrebu oružane sile, povređuje ili teško ugrožava ostvarivanje osnovnih i na međunarodnom pravu utemeljenih prava i interesa stanovnika na Kosovu i Metohiji, kao i legitimne interese Republike Srbije, i budući da takvi postupci mogu provocirati preduzimanje odgovarajućih mera radi sprečavanja nastanka nepopravljive štete (irreparable harm) i zaštite osnovnih prava srpskog i drugog nealbanskog stanovništva koji su garantovani međunarodnim pravom, uključujući tu i Rezolucijom 1244 (1999), radi omogućavanja da se dalji proces rešavanja kosovskog pitanja odvija u skladu sa osnovnim načelima i pravilima međunarodnog prava, posebno u skladu sa Poveljom UN i principima na kojima se temelji Rezolucija 1244 (1999), Republika Srbija apeluje na Savet bezbednosti, ali i sve međunarodne organizacije i države koje mogu da utiču na rešavanje krize, da preduzmu sve mere neophodne za:
1) Momentalno zaustavljanje tekućeg (ongoing) i sprečavanje ponovnog pokretanja progona srpskog naroda, u cilju normalizacije situacije na Kosovu i Metohiji i
2) Stvaranje uslova za ponovno uspostavljanje smislenog dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, a u skladu sa Poveljom UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 (1999).
Izražavajući duboko poštovanje prema Savetu bezbednosti, Republika Srbija još jednom ističe očekivanje da će ovaj zahtev biti prihvaćen, kao i da će zahtevana hitna vanredna sednica Saveta bezbednosti biti održana u najkraćem mogućem roku. U suprotnom, ignorisanje tekućeg (ongoing) progona i podvrgavanja Srba na Kosovu i Metohiji nepodnošljivim uslovima života, kroz ukidanje mogućnosti njihovog ekonomskog i fizičkog opstanka na tom prostoru, poput odsustva reakcija na pomenuta prethodna upozorenja koja je Republika Srbija upućivala na sednicama Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji, gotovo izvesno će rezultirati nastankom nepopravljive štete (irreparable harm) po opstanak srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.
Kurir.rs
