U uslovima poput onih u svemiru, doktorandi Teodora i Stefan, radili su na leku koji bi bio prva pomoć astronautima, u slučaju da se povrede tokom ekspedicija.
„Zasadili smo ćelije fibroblasta, to su ćelije koje su inače u velikoj meri odgovorne u procesu zarastanja rana, tako da se pratio njihov biološki odgovor kao i svojstva tog materijala najpre u laboratorijskim uslovima, a zatim i u bestežinskom stanju tokom paraboličnog leta, jer je bilo neophodno ispitati da li odsustvo gravitacije utiče na dinamiku zarastanja rana”, rekla je doktorand Teodora Vićentić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Ovaj eksperiment je jedan od pionirskih ekperimenata u ovoj oblasti i cilj je da se razvije što naprednije lečenje rana u svemiru, i ovo je tek početak. Mi planiramo da nastavimo istraživanje sa Univerzitetom u Briselu i da učestvujemo dalje na sledećim kampanjama paraboličnih letova”, kaže doktorand Stefan Ilić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Takve letove koji simuliraju bestežinsko stanje naučnici koriste i za druge eksperimente. Let traje četiri sata i prolazi kroz tri faze. Najizazovnija je, kažu, ona kada se telo odvoji od zemljine teže – jer je to znak za početak eksperimenta.
„Svi istraživači i oprema koja nije fiksirana počinju da lebde u vazduhu kao astronauti u svemiru. Da bi nama bilo jednostavno da u bestežinskom stanju dok praktično lebdimo, upravljamo tim eksperimentom, ceo sistem je bio povezan preko džojstika, preko kog smo mi zadavali komande eksperimentu, i svi učesnici u eksperimentu su bili vezani, kako ne bi odlepršali na drugi kraj aviona”, rekla je Teodora Vićentić.
„Imali smo okolo i jastuke i konopce da možemo da se držimo. Na nas deluje skoro duplo jača sila zemljine teže i tada mi ležimo na podu aviona i nakon toga kada mi uđemo u bestežinsko stanje koje traje samo 22 sekunde, mi imamo tada vreme da iskusimo taj doživljaj, ali moramo raditi i eksperiment”, dodaje Stefan.
Po povratku na Zemlju, prvi rezultati kažu, bili su pozitivni. Konačne – očekuju za nekoliko meseci. Do tada, otkrivaju planove za budućnost.
„Vidim nastavak svog usavršavanja u Srbiji zato što nam je dostupna sva oprema koju želimo da koristimo, imamo izuzetno razvijenu saradnju sa inostranstvom, naš Institut sarađuje sa brojnim institucijama širom sveta”, kaže Teodora.
„Imali smo prilike da idemo u druge institucije u svetu i neko znanje donesemo u Srbiju i da onda pokrenemo nešto novo što do sada nismo radili. Mi smo jako zadovoljni kako sve to funkcioniše i želeli bismo da dalje unapredimo našu nauku”, objašnjava Stefan.
A mladim naučnicima poručuju da veruju da ih upornost, rad i ljubav prema nauci mogu odvesti do neslućenih visina.
Kurir.rs/RTS
