Srbija je bogata voćem, a u šumama bujaju i divlje samonikle vrste poput divlje borovnice, jagode, kupine, drenjine ili trnjine.
Mogu se koristiti za pravljenje sokova, slatka i džemova. Šumska jagoda raste na svetlim mestima u šumama, u travi i pored puteva i planinama na nadmorskoj visini do 1.500 metara. Mirisne zrele jagode koje sazrevaju od maja su najukusnije šumsko voće. Imaju samo 32 kalorije u 100 g, izuzetno su bogate vitaminom C, ali i vlaknima. Koriste se i u tradicionalnoj medicini.
Zanimljivo je da kad presadite šumsku jagodu iz njenog prirodnog staništa u baštu, plodovi gube deo svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Mogu da se jedu u sirovom stanju, ali da se prerađuju i suše. Slatko i nekuvana marmelada od šumskih jagoda je najpoznatiji i najslađi proizvod ovog blaga prirode, preneo je Agrobiznis. Šumska jagoda u Srbiji ima visoku cenu po kilogramu. Ove godine nije bila rodna godina, pa je njena cena i veća.
Trenutno, prema rečima proizvođača slatkiša, ona se kreće od 70 evra po kilogramu (ranije) do sadašnjih 160 evra.
Dnevnik/ Eupravozato.mondo.
