U pogledu smeštaja i ishrane magarci su veoma skromni. Njihovo mleko je dobar izbor za sve one koji imaju želju da se bave ovim vidom stočarstva.
Poslednjih godina magarci dobijaju i druge uloge. Postoje farme koje su razvile svoju proizvodnju u pravcu prodaje magarećeg mleka, pružanja usluga agro-turizma, kao i hipoterapije, odnosno druženja dece sa magarcima zbog bolje socijalizacije i zbližavanja sa prirodom.
Jedna od takvih farmi koja se bavi ovim vidom stočarstva je i farma porodice Ivanov, Sergeja i Jovanke iz Pirota. Ivanovi se uzgojem magaraca bave od 2005. godine.
– Supruga Jovanka i ja smo te godine kupili prvu magaricu, sa puletom i tada krenuli i došli do deset magarica. Od 2008. godine. počinjemo sa mužom. Međutim, prvih godina mleko smo koristili samo za sopstvene potrebe. Ali od 2014. godine mleko postaje primarni izvor prihoda za naše gazdinstvo. Poslednjih deset godina prvenstveno se time bavimo – izjavio je za Bizportal Sergej Ivanov, čija supruga je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva.
Uzgoj magaraca i prodaja magarećeg mleka prema rečima stručnjaka, ali i našeg sagovornika je višestruko isplativ posao, ali teško je odrediti koliki je to ukupan iznos, odnosno koliko se tačno može zaraditi od njih.
– Nekom će dve do tri magarice doneti zadovoljavajuću zaradu, a neko ni sa pedeset neće biti zadovoljan. Računa se prema nekom grubom pravilu da jedna priplodna magarica dobije mladunče, odnosno opuli se svake druge godine. I ako uračunamo da svake dve godine, a da ne ugrozite magare, dobijate prosečno 80 litara mleka po životinji. Znači svake godine, magarica će vam dati 40 litara mleka – objasnio je Ivanov.
Magareće mleko je jedno od najkvalitetnijih, po nutritivnoj vrednosti najsličnije je majčinom mleku. Pored toga njihovo mleko ima i visoku cenu. Porodično gazdinstvo Ivanov od prihoda od magarećeg mleka pristojno živi.
-Mi prodajemo mleko po ceni od 3.600 dinara, što je ustvari jedna od nižih, jer proizvođači magarećeg mleka svoje mleko prodaju i po cenama od 5.000 pa neko čak i 7.000 dinara. Neki bruto prihod po jednoj magarici oko 1.200 evra godišnje. Na njeno održavanje godišnje u proseku se potroši oko 300 evra i to je neka okvirna računica – objasnio je Ivanov za Bizportal.
Ivanovi mleko prodaju na svom gazdinstvu, na kome se pored uzgoja magaraca, bave i seoskim turizmom, a deo otkupljuje i lokalna mlekara koja mleko distribuira u Beograd.
– Mi jedan deo mleka prodajemo preko mlekare, koja to dalje prodaje određenim prodavnicama, znam da ih ima i u Beogradu. Drugi deo našeg mleka prodajemo na gazdinstvu, jer ljudi žele da vide proizvodnju, mužu, i da provere da li se sve proizvodi po standardima i normama proizvodnje. Odnosno tehničko- tehnoloških i higijenskih uslova – kazao je on.
Pokretanje svakog posla zahteva ulaganje. Prema Ivanovljevim rečima životinje su najskuplje, a prihod može da se očekuje pošto se magarica opuli (izraz koji se koristi kada se rodi mladunče magarca). Na svom imanju oni danas imaju 130 životinja različite starosne dobi. Ova porodica, nakon završetka plodnosti, odnosno magarce koji dožive starost zadržava na imanju i ne prodaje ih za klanje.
– Mi naše životinje zadržavamo na imanju, jer želimo da imaju dostojanstvenu smrt. One su nas hranile svojim mlekom pa mi želimo da im pružimo dostojanstvenu starost i na kraju smrt – kazao je Sergej Ivanov.
Inače on objašnjava da je ovo lep posao od koga je i zarada pristojna, Ivanov savetuje da ako neko ima dosta pašnjaka, ko ima prostora i bavi se seoskim turizmom ovaj posao može biti interesantan. Magarci kako kaže nisu zahtevni, njima jedino treba prostor. Hrane se senom, detelinom, ovsem i mekinjama.
– Veći deo hrane, prvenstveno seno mi kupujemo, ali imamo nešto i našeg. Mi proizvodimo lucerku, kojoj dodajemo ovas i mekinje. Naravno da bi životinje bile zdrave njima se dodaju i suplementi sa solima. To su plemenite životinje koje će vam ukoliko se odlučite da se bavite ovim vidom proizvodnje, pružiti mnogo. Mi se nismo pokajali, i svako ko može trebalo bi da ih gaji – zaključio je Sergej Ivanov.
Država daje subvencije
Država nudi subvencije što bi na godišnjem nivou bilo dovoljno da se pokrije skoro polovina troškova oko hrane za magarce, ali naš sagovornik savetuje da to ne bi trebalo da bude jedina motivacija.
– Prošle godine je bio poziv i dobijali smo 10.000 dinara por magarici. Da država učestvuje i daje podsticaje, ali oni nikakako ne bi trebalo da budu motivacija za bavljenje ovim poslom, jer ove životinje zaslužuju tretman bez obzira na subvencije – rekao je Sergej Ivanov.
espreso/Biz portal
