Samo u prva tri meseca ove godine, Narodna banka Srbije je zabeležila 850 lažnih novčanica.
Među njima najzastupljeniji su bili apoeni od 2.000 i 1.000 dinara. Evro je drugi na udaru falsifikata u Srbiji, i to u apoenima od 50, 100 i 200 evra. Kazne za pravljenje lažnog novca idu od dve do 15 godina zatvora.
Postavlja se pitanje kako se zaštiti od falsifikovanog novca i koje su posledice za one koji ga nesvesno puste u opticaj.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže da treba biti uvek oprezan i obratiti pažnju, posebno na pijacama i samoposlugama prilikom vraćanja kusura kako se ne bi došlo u posed falsifikovane novčanice.
Kako prepoznati falsifikat
Svaki detalj može biti ključan za prepoznavanje falsifikata, pa su tako kvalitet papira i reljefni prelazi ključni.
“Na novčanici od 1.000 dinara je kvadratić koji je pola odštampan sa lica a drugi sa naličja novčanice, i to kada se pogleda na svetlu čini jedan idealan kvadrat. Kod falsifikata taj kvadrat nije idealan”, objašnjava Milan Tadić iz jedne beogradske menjačnice.
Slično je i kod novčanice od 2.000 dinara osim što se na tom apoenu umesto kvadrata posmatra elipsu.
Kada je reč o evrima, oni su štampani na specifičnom papiru koji ima određenu teksturu i vodeni žig.
Ako je novčanica glatka mogla bi da bude lažna, a to je na primeru apoena od 200 evra objasnio direktor Odeljenja za borbu protiv falsifikovanja u Narodnoj banci Srbije Miroslav Jeremić.
“Neobojeni deo je bele boje, a na originalnoj novčanici to nije belo, malo je tonirano ide na neku bež. Menja se sedefasta u ljubičastu, a ovde će biti sve vreme ljubičasta bez obzira na to kako je ja okretao”, rekao je Jeremić za Euronews Srbija.
Koje su kazne
Kazne za pravljenje lažnog novca idu od dve do 15 godina zatvora.
U Narodnoj banci Srbije upozoravaju da čak i neznanje o korišćenju falsifikata može da ima ozbiljne posledice, kao što je novčana kazna ili do tri godine zatvora.
“Preporuka za građane ako imaju sumnju da je neka novčanica neispravna, takvu novčanicu predaju ili policiji ili banci. Kažnjivo je i samo neprijavljivanje činjenice da je neko pustio u opticaj lažni novac”, kaže Jeremić.
Tadić navodi da u menjačnici, kada se otkrije sumnja na falsifikat, o tome se obaveštava stranka, poziva se policija koja dalje preuzima svoj deo posla oko tih zakonom regulisanih radnji.
“Ako je sumnja na falsifikat šalje se Narodnoj banci na ekspertizu”, rekao je on.
Čak ni novčanice iz banke ili menjačnice ne garantuju potpunu sigurnost.
Iako mnogi veruju u njihovu autentičnost, preporučuje se otkucavanje serijskih brojeva novčanica prilikom preuzimanja novca.
Za dolare, i to za novčanice od 50 i 100 apoena, to je obavezno, jer su falsifikati ovih apoena teško uočljivi.
Vasić navodi da su često dolari koji su pod lupom, iz više razloga, navodeći da problem može da nastane zbog toga što su apoeni od jednog dolara, pet dolara ili 100 dolara, naizgled isti.
“Naravno, uvek su apoenske strukture, koje neko pokušava da iskopira one koje se najčešće koriste, u većim iznosima, kao novčanice od 200 i 500 evra”, rekao je Vasić.
Falsifikovane novčanice se oduzimaju
Vasić kaže da s obzirom na to koliko koliko novca ima u opticaju, nije veliki broj falsifikovanih novčanica, ali da je potreban opreznost.
“Više od 80 odsto tih novčanica je u apoenima od 2.000 dinara. To je novčanica koja je verovatno najčešće kod nas u rukama. Kada je koristimo na pijacama, čuli smo i savete zašto zapravo treba da pogledamo tu novčanicu, pogotovo ako negde imamo neki kusur, da ne bi došli u posed takve novčanice. Ako se to desi, uvek je prilika i dobra tačka banka, jer banka ima one brojačice koje nisu samo brojačice novca, oni imaju te fine senzore koji proveravaju da li je novac falsifikovan ili nije”, naveo je on.
Vasić objašnjava da čim postoji sumnja, pravi se zapisnik i šalje se u Narodnu banku Srbije na proveru.
Ako se utvrdi da je falsifikat, oduzima se jer, kako dodaje Vasić, svako nalaženje takve novčanice u opticaju podleže nekom krivičnom delu.
On navodi da negde taj novac cirkuliše, ali da pre ili kasnije mora da dođe u neku brojačicu u menjačnici ili u banci, koja je faktički detektor za lažni novac.
Vasić je naveo da je gotovo isključeno da se dobije lažni novac kada se gotovina podiže na bankomatu jer je taj novac prošao, uslovno rečeno, nekoliko filtera.
“Prvo, velika brojačica koja je u centralnom trezoru, koja ima takođe senzore, pa onda ponovo, kad se stavlja u taj bankomat, pakuje se novac, on opet prođe kroz neki senzor, tako da je tu mala verovatnoća. Ono što izlazi iz bankarskog sektora, verovatnoća je skoro nula da dobijete lažnu novčanicu”, rekao je Vasić.
To je, dodaje, moguće na drugim mestima tako da oni koji, na primer, imaju neku radnju gde je dosta gotovine, treba da zamole nekoga u menjačnici da im prebroji taj novac kako bi bili sigurni.
Alo.rs
