Претрага
Претрага
Close this search box.

Predlog da se đacima skrati radna nedelja podržalo više od 50.000 ljudi – jesu li deca preopterećena

Foto: Pexels

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da peticija, u kojoj je više od 50.000 ljudi podržalo ideju da se radna nedelja đacima skrati na četiri dana, jeste razlog da se ljudi zapitaju koliko čuju decu. Gordana Plemić iz Udruženja “Roditelj” navodi da deca tvrde da su preopterećena, da ih ne čuju ni škola ni roditelji, ali napominje da treba saslušati i mišljenje nastavnika.

Na jednom sajtu osvanula je peticija sa zahtevom da učenicima radna nedelja traje četiri dana i da im se dâ jedan dan za igru. U kratkom roku tu ideju podržalo je, onlajn potpisima, više od 50 hiljada ljudi, među kojima i veliki broj dece.

Na društvenim mrežama danima se nižu reakcije i komentari i traga se za odgovorima na dobro poznata pitanja – jesu li đaci u Srbiji preopterećeni školskim obavezama, imaju li vremena da budu deca, da se igraju, da maštaju, i da li ima sluha za njihove želje i potrebe.

“Radno vreme” dece duže nego radno vreme zaposlenih
Prema oceni Gordane Plemić iz Udruženja “Roditelj”, ti komentari odgovaraju realnosti, ali je pitanje da li roditelji to vide i čuju.

“Kad pogledate čak i jedno malo dete u nižim razredima osnovne škole, kada krene u školu u osam sati ujutro, pa ima neki boravak, pa ima posle još neke aktivnosti, kada dođe kući, ispada da njegovo radno vreme, ja bih to tako nekako nazvala – radno vreme, bude u stvari duže nego radno vreme zaposlenog. I kada to sve sagledate sa te strane, ustvari smo im vrlo rano oduzeli taj deo igre”, objašnjava Plemićeva.

Foto: Pexels

“Mora se čuti i mišljenje nastavnika”
Plemićeva navodi da su u Udruženju “Roditelj” radili mnoga istraživanja, sa starijim osnovcima i srednjoškolcima, i da oni vrlo često kažu da jesu preopterećeni, ali da ih niko ne čuje, ni škola ni roditelji.

Gordana Plemić je napomenula da se mora čuti i mišljenje nastavnika, ali i glas dece.

“Onda bismo možda dobili pravu sliku šta imamo na terenu. I nije svuda isto, ni u delovima ovog grada u kojem živimo, a kamoli u našoj zemlji”, istakla je Plemićeva.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da peticija jeste razlog da se ljudi zapitaju koliko čuju pre svega decu, šta kažu roditelji u vezi sa temom, i šta prosveta može da uradi.

“Mi imamo inače obavezu, zbog strategije za ovu oblast do 2030. godine, da imamo određenu reformu vezanu za fond časova, vezanu za predmetne obaveze, vezane za vanškolske i vanpredmetne aktivnosti koje su takođe tema i ova i drugih institucija, i na tome se mora raditi i radi se. Od sledeće godine ćemo već imati nekih promena”, napominje ministarka.

“Moramo pre svega tražiti model rada kroz igru”
Ono što jeste činjenica, istakla je, jeste da se mora videti šta drugih 45 ili 50 hiljada dece misli o tome.

“Naravno, ne može biti isti odgovor za dete koje polazi u školu i koje bi trebalo da polako stvara radne navike, i da svoju psihičku energiju usmerava i na proces učenja i na igru. Moramo pre svega tražiti model rada kroz igru”, naglašava ministarka.

Đukić Dejanovićeva naglašava da je priprema nastave ključ.

“Kako će jedan čas u školi izgledati, da li će on biti 45 minuta činjenica koje dete mora da memoriše, a onda zadatak koji kod kuće to treba da produbi, ili će to biti malo sa određenim pauzama koje relaksiraju dete, malo učenja kroz igru”, navodi Đukić Dejanovićeva.

Jedan stav koji treba da zaboravimo
Đukić Dejanovićeva kaže da deca ne treba da budu toliko usmeravana da imaju visok prosek i budu najbolja, već da budu najbolja u onome što ih zanima, a da u drugim stvarima postignu optimum i korektne rezultate.

“Dakle, onaj stav, nemaš baš mnogo dara za matematiku, ali dobij bar četvorku – polako moramo da zaboravljamo. Dete ima dara za ritam i ono će u ritmici, u baletu postići maksimum i deo vremena koji treba da usmeri na to nije tako veliki i neće ga mnogo opteretiti. Šta svi mi najbolje pamtimo? Pa najbolje pamtimo ono što nas interesuje. I kod dece je isto tako. Naši stručnjaci na tome rade i reforme koje slede od sledeće godine, u skladu su sa Strategijom obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, upravo uzimaju u obzir ove elemente”, zaključuje ministarka.

rts

Tagovi:

6 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
Gost
Novosadjanin licno
07.10.2023 20:14

Ma sta da skrate ljudi ste realni nema vojske nema skole sta da bulje u telefone svakom ko podrzi ovu debilanu treba jebati i mamu i tatu kakva decija prava ja kad sam bio klinac imo sam samo jedno pravo posle skole pravo kuci sine ovo danas Zapad ce sve sjebati

Gost
Mare
07.10.2023 20:47

“U moje vreme…”
Iskreno ovo iznad je najveća budalaština koju sam pročitao u poslednjih mesec dana (a svakodnevno pročitam svakakve gluposti). Nemojte praviti od dece debile, ako nama starijima nije bilo ništa dok smo išli u školu, ustajali u 6 ujutru da bi se spremili za prepodnevne smene, i u popodnevnim smenama se vraćali ponekad čak i u 21:00, onda mogu i ove nove generacije, neće im biti ništa.

Gost
Monika
07.10.2023 22:54

Ja lićno slažem se sa gospođom ministarkom. Da deca idu u školu 4 dana u nedelji.

Gost
Sinisa
08.10.2023 16:08
Odgovori  Monika

S obzirom na pravopis nisi ni ti ćesto isla u skolu

Gost
subotiink
08.10.2023 08:39

Trebaju njima dobre batine

Gost
Any sa četiri pištolja
08.10.2023 12:16

Ja sam malka jednog sedmaka. Ima 14 predmeta. ( kada sam ja bila osnovac imala sam 10 , s tim da se likovno, muzicko i fizicko nije ocenjivalo). A da, cak sam prva dva razreda isla i subotom u skolu. Nije pentaa skratiti radnu nedelju, vec gradivo koje je preobimno.Svake godine uvode po jedan novi predmet, a pricaju o skracivanju nedelje. Zivot osnovca se sastoji od odlaska u skolu , domacih zadaca i ucenja. Jos ako naleti na nekoga ko trazi i reke u Padskoj niziji, pa treba da uci i nocu. Mnogi nastavnici ne stignu objasniti sve pa to… Učitaj još »

Povezane vesti