Predsednik Vučić na sednici Saveta bezbednosti UN: Priština je stvorila nepodnošljive uslove za život Srba na KiM

Sednica je zakazana na zahtev Srbije, koja je to zatražila u ponedeljak zbog situacije na KiM.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je govorio na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti Ujednihenih nacija.

Obraćanje Aleksandra Vučića

– Izražavam duboku zahvalnost SB na brzom sazivanju ove sednice. Od izuzetnog je značaja zbog tekuće situacije na KiM koja je apsolutno u suprotnosti sa Poveljom UN i rezolucijama SB. Privremene institucije stvorile su nepodnošljive uslove života za Srbe, takva situacija izazvaće nepopravljivu štetu. Nastavljaju se napadi na Srbe i ostalo nealbansko stanovništvo. Srbi direktno zavise od dinarskih sredstva koja dolaze iz Republike Srbije. Ova mera je napad pre svega na srpsko stanovništvo. Srbija ima pravo da finansira ZSO, svako sprečavanje finansiranja direktan je udarac na život Srba tamo. Pravosuđe je u velikoj meri progonilo Srrbe, povratnike – rekao je predsednik Srbije i dodao:

– Na teritoriji KiM sprovedeno je 669 etnički motivisanih napada, što je povećanje od 300 odsto. Ukazaću na jednu neospornu činjenicu – potpuno je nesporno da je na teritoriji Kosova i Metohije evro uveden kao jedino sredstvo plaćanja na očigledno protivpravni način, jer je to učinjeno jednostranom odlukom političkog rukovodstva u Prištini. Dakle, nametanje evra je u ovom slučaju nepobitno učinjeno ne u svrhu bilo kakve vladavine prava, već bez ikakvih pravnih osnova i odgovarajućih aranžmana s EU i samo i isključivo u svrhu dovršetka kreiranja nepodnošljivih uslova života za Srbe i njihovog progona sa Kosova i Metohije. U tom smislu ponovo ističemo da je odluka o ukidanju dinarskog platnog prometa, odnosno o kidanju dinara kao legalnog sredstva plaćanja na teritoriji Kosova i Metohije, samo jedna u nizu ozbiljnih, planskih, dobro organizovanih i dugotrajno sprovođenih i sistematskih mera Prištine kojima se vrši napad na srpsko stanovništvo, a kojima je krajnji cilj konačno kreiranje nepodnošljivih uslova života i progona Srba sa te teritorije. Teška situacija na teritoriji Kosova i Metohije, posebno položaj srpskog stanovništva, drastično se pogoršao nakon lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije. Nakon što su politički predstavnici većinskog srpskog stanovništva u tim opštinama zbog pojačane represije i političkog pritiska na zahteve svojih birača napustili privremene institucije, usledili su dodatni pritisci i napadi Prištine na srpski narod.

– Priština je suprotno volji Srba raspisala i održala izbore u ove četiri opštine. Srbi su ove izbore bojkotovali. Više od 97% stanovnika severa Kosova i Metohije čine Srbi, pa je tako na ove nazovi izbore tada izašlo svega 0,029% od ukupnog broja Srba i tek nešto više od 3% ukupno upisanih birača. Izbori su održani u potpuno nedemokratskim uslovima, a nelegitimni albanski gradonačelnici nasilno su zaposeli lokalne samouprave uz pomoć teško naoružanih pripadnika navodne specijalne policije, odnosno pripadnika veoma dobro naoružanih albanskih oružanih formacija. Usledilo je uklanjanje simbola Srbije i isticanje obeležja takozvanog Kosova. Srbima, koji su do tada radili u lokalnim samoupravama, zabranjeno je da pristupe svojim radnim mestima, a sami objekti opština su ograđeni i opasani bodljikavom žicom. Ovakva situacija dovela je do mirnih protesta Srba, na koje su albanske oružane grupacije reagovale tako što su 29. maja ranili više od 50 Srba.

– U tim događajima došlo je i do ranjavanja pripadnika KFOR-a koji su iz nama nerazumljivih razloga namerno ili nenamerno praktično omogućili sprovođenje ciljeva Albina Kurtija. U tim događajima iz vatrenog oružja je ranjeno četvoro Srba, a jedan učesnik protesta, Dragiša Galjak, je rafalom iz automatskog oružja upucan u leđa. Kao što smo već navikli, niko od prištinskih naoružanih formacija nije podvrgnut procesuiranju za ovo nasilje nad Srbima. Posle tih događaja, državni sekretar SAD i visoki predstavnik Europske unije Borelj, generalni sekretar NATO-a Stoltenberg, kao i gotovo svi drugi međunarodni zvaničnici, su jasno i direktno optuživali Prištinu za eskalaciju na terenu. Bez sumnje, to je urađeno od strane ruskih, kineskih i drugih zvaničnika koji nikada nisu ni priznali nezavisnost Kosova. Uprkos tome, od mene su na sastanku Evropske političke zajednice u Kišinjevu tražili da pozovem Srbe da potpišu peticiju za smenu albanskih gradonačelnika u većinskim srpskim opštinama na severu, od strane predsednika Makrona i kancelara Šolca. Ja sam im rekao da ne teraju Srbe koji su pod brutalnom represijom da potpisuju peticiju i da ih time ne ponižavaju. Rekao sam i da ta peticija nema nikakvog smisla jer je očito da niko u Evropi nigde ne može da legalno i legitimno vlada ako je izabran sa tri posto glasova od ukupnog broja birača. U ovom slučaju tako su izabrani Albanci u sredinama gde Srbi čine 97 posto stanovništva. Nažalost, niko nije hteo da to sluša.

– Umesto da od Priština zahteva bezuslovnu deeskalaciju, oni su od Srba tražili da učestvuju na novim izborima, koje Kurti nije ni imao nameru da organizuje i omogući. Osim toga, od Srbije su tražili da spusti nivo borbene gotovosti oružanih snaga i smanji broj vojnika uz administrativnu liniju na uobičajeni nivo, iako se prethodno nisu ni informisali da je u tom trenutku, na tom prostoru, bio čak i manji broj srpskih vojnika nego što je uobičajeno bio slučaj. Mi smo momentalno ispunili zahteve, dok je Priština tobože kažnjena uvođenjem mera/sankcija pod kojima je nakon toga isti ti koji su uveli mere naoružavaju savremenim oružijem. Kada pitamo po kom međunarodno pravnom dokumentu, po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i Povelji Ujedinjenih nacija, porek for mogu da postoje bilo koje druge oružane formacije na Kosovu i Metohiji, i po kom dokumentu oni dostavljaju oružje tim ilegalnim oružanim formacijama Albanaca, mi dobijamo odgovor da su ti koji to rade moćni, da su priznali takozvanu nezavisnost Kosova, da ih ne zanima Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i Povelja Ujedinjenih nacija, i da mogu da rade šta im je volja.

Obraćanje Karolin Zijade

Zijade je podsetila na sporazume iz Brisela i Ohrida, a zatim se osvrnula na dešavanje na Kosovu i Metohiji koje su dovole do eskalacije poput izbora u četiri opštine na severu KiM.

Govorila je i o poslednjoj meri Prištine, a koja se tiče ukidanja dinara na Kosovu i Metohiji i dodala da je ovom merom pogođen srpski narod koji je novac primao iz Srbije, ali ekonomija. Dodala je da je četiri miliona dinara konfiskovano u Peći, a da je novac iz Srbije na Jarinju vraćen.

– Uprkos nekim opravdanjima, postupci se moraju uzeti u obzir jer utiču na stanovništvo. (Tzv.) kosovska policija je sprovela operaciju u srpskim prostorijama. Osoblje je odvedeno na ispitivanje i pušteno kasnije. U Peći je tim novinara sa Radio Goraždevca su zaustavljeni, urađen je pretres iako su pokazali legitimacije. Od izuztenog je značaja da se medijima omogući sloboda. Ove mere Prištine nisu dovele do deeskalacije – rekla je Zijade i ponovo pozvala na dijalog između dve strane.

Podsetimo, sednica je zakazana na zahtev Srbije, koja je to zatražila u ponedeljak zbog situacije na KiM, a u zahtevu se, između ostalog, ističe da je aktuelna situacija u oštroj suprotnosti sa Poveljom UN i Rezolucijom SB UN 1244, kao i da je takve prirode da zahteva održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti.

U zahtevu, predatom misiji Gvajane koja trenutno predsedava Savetom bezbednosti, navedeno je da je on u skladu sa članom 35 Povelje Ujedinjenih nacija i članom 3 Privremenog poslovnika Saveta bezbednosti UN.

24sedam.rs