Od novembra u Srbiji zbog slava kreće i povećana potražnja za mesom i mesnim prerađevinama. Obično to prati i rast cena, zbog čega pečenje može da ima različite cene od trgovca do trgovca. U beogradskim pečenjarama cena prasetine je u ovom trenutku od 2.000 do 2.200 dinara, a jagnjetine i do 3.000 dinara po kilogramu. U jednoj od njih kažu da je prasetina prošle godine bila čak 200 dinara skuplja, ali da se generalno u odnosu na prošlu godine cene nisu bitnije menjale.
– Primećujem da ljudi kupuju manje količine pečenog mesa, čak i za slavu, a posebno tokom dana koji nisu praznični. Mislim da bih zatvorio pečenjaru da nisam uveo i pečenu piletinu koja se najbolje prodaje. Ne čudi jer pečeno pile po kilogramu košta 800 dinara, bataci 1.000, a to je obrok dovoljan za četvoročlanu porodicu – kaže prodavac u jednoj beogradskoj pečenjari i dodaje da su poskupljenja primetna na suhomesnatim proizvodima i da je i u slučaju ovih proizvoda potrošnja smanjena.
U poznatoj čačanskoj pečenjari kažu da nabavka diktira cene mesa, ali da posla ima i da u ovo vreme slava ide najbolje. Prasetina je kod njih 2.000 dinara po kilogramu, a jagnjetina ide i do 2.700 dinara. Na pitanje da li je potrošnja smanjena, kažu da jeste još od korone, od kada je i broj gostiju na slavama prepolovljen.
U poslednjem izveštaju Sistema tržišnih informacija Srbije navodi se da su kupci prasadi, telesne mase do 15 kilograma, mogli proteklog meseca da pazare na svega pet stočnih pijaca koje su deo njihovog sistema praćenja. Nešto bolja bila je ponuda prasadi od 16 do 25 kilograma. Njihova prodajna cena varirala je od 360 do 500 dinara za kilogram. Navodi se da je i dalje ponuda i prodaja tovnih svinja dosta slaba na prodajnim mestima. Dominantna cena onih od 80 do 120 kilograma bila je od 210 do 350 dinara po kilogramu.
Turbulencije na tržištu svinjskog mesa ne prestaju još od prve polovine 2023. godine, kada je proizvođačima postalo neisplativo da prasiće uvoze iz inostranstva jer je i u Evropi cena visoka. Dodatne probleme je na svim tržištima napravila afrička kuga zbog koje su generalno smanjeni stočni fondovi, što je poskupelo sirovinu. Zato je logično da imamo cene koje su mnogim kupcima nedostupne.
Statistika pokazuje da prosečan građanin Srbije godišnje potroši oko 15 kilograma svinjskog mesa, što je pad u odnosu na nekadašnjih 18 kilograma. U EU potrošnja svinjskog mesa je 32 kilograma po stanovniku. Ovaj trend je posledica ne samo pada proizvodnje već i ekonomske krize koja pogađa sve više domaćinstava. Umesto svinjetine, potrošači se sve češće okreću jeftinijem živinskom mesu čija potrošnja raste.
Situacija je ozbiljnija kod goveđeg mesa, gde prosečan građanin Srbije konzumira manje od četiri kilograma godišnje, dok je u EU ta brojka približno 15 kilograma.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, meso se u raznim delovima Srbije razlikuje i po cenama i po potrošnji. Kilogram junetine, teletine, svinjetine i pilećeg mesa varira od grada do grada. Tako junetina po kilogramu može da varira od 850 do čak 1.200 dinara, koliko je statistika zabeležila u Šapcu.
U istom izveštaju se navodi da svinjsko meso najmanje plaćaju kupci na jugu Srbije, a najviše u Šumadiji. Najvišu cenu i dalje drži teletina koja se kreće od 1.000 do čak 1.700 dinara koliko je statistika zabeležila u Novom Sadu. Najjeftinija je i dalje piletina koja se kreće od 280 do 320 dinara po kilogramu, zavisno od grada. Na ovaj način pileće meso ostaje najdostupniji izbor za potrošače, što se vidi i u statističkim podacima koji kažu da se u Srbiji po stanovniku troši godišnje oko 18 kilograma ovog mesa.
espreso/Politika
