U Vranju je sve više domaćinstava koja ogrevno drvo, ili pelet u grejnoj sezoni zamenjuju savremenijim grejnim telima najčešće inverter klimama, ali neretko i toplotnim pumpama. Razlog jednostavan, oko ogrevnog drveta od nabavke do sređivanja i skladiranja mnogo obaveza, a i para.
Kubik bukovog je 60 evra, šumova su čak i 70. I to nije sve, sečenje i cepanje imaju svoju cenu pa i skladiranje. Ukoliko se odlučite za kupovinu iscepanog ogrevnog drveta i to će vas koštati skuplje. Što se peleta tiče jedna tona ovog energenta dostigla je skoro cenu jedne inverter klime.
Oni koji se bave grejnim sistemima ističu da se ulaganje u energetsku efikasnost višestruko isplati. Toplotna pumpa, recimo, za jedan potrošen kilovat snage električne energije pruža četiri do pet kilovata toplotne energije što znači ozbiljna energetska efikasnost i ušteda za kućni budžet.
Preduzetnik Strahinja Stojanović (38) iz Vranja, čija se firma bavi rashladnim i grejnim sistemima objašnjava da je na jugu Srbije veliko interesovanje za savremenije grejne sisteme.
Uz energetsku efikasnosti sprečava se neracionalno rasipanje toplotne energije, napominje Stojanović i podseća da lokalne samouprave daju subvencije do 50 odsto za prelazak na energetski efikasne sisteme grejanja.
Najčešće se odlučuju za inverter klime, jer je to najjeftiniji prelazak sa drva, ili peleta. Prošle godine je jedna inverter klima niže klase od 12.000 BTU koštala otprilike kao tonu peleta. Sada je krenulo i sve veće interesovanje za toplotne pumpe, jer lokalne samouprave daju subvencije i do 50 odsto
za prelazak na energetski efikasne sisteme grejanja, ističe Stojanović.
Topliji stanovi manji računi za električnu i toplotnu energiju
Strahinja objašnjava da je ušteda energije velika, ali i da zavisi od više faktora.
“Što se tiče potrošnje to zavisi od dosta faktora kao što su izolacija objekta, stolarija, izbor uređaja, i bitniji faktor je izolacija krova, jer na krovu imamo najveće gubitke toplotne energije. Imamo primer novog objekta od 400 kvadrata gde je propisno urađena izolacija i dimenzionisanje sistema toplotne pumpe, gde je račun za struju u decembru prošle godine bio 16.000 dinara za ceo objekat.
Generalno udeo potrošene električne energije iznosi od jedne trećine do jedne petine dobijene energije. Na primer, na kilovat potrošene energije dobijamo tri do pet kilovata predate energije, što je ogromna ušteda. I naravno što mi serviseri kažemo grejete se ‘na dugme’, nema čišćenja kotla, unošenje drva, usisavanje pepela itd”, kaže.
Na pitanje kakva su njegova iskustva i šta savetuje onima koji planiraju da pređu na sistem toplotne pumpe Stojanović odgovara:
“Odlična i sam sam prešao na sistem toplotne pumpe pre četiri godine i mogu da kažem da sam prezadovoljan. Moja preporuka je da se korisnici pre ugradnje bilo kog sistema bilo to inverter klima, toplotna pumpa, ili multi-split sistem prvo posavetuju sa ovlašćenim serviserom oko izbora uređaja i sistema za određeni objekat pa tek onda kupuju uređaj, jer nekad prodavci ne mogu, ili nemaju dovoljno informacija da preporuče odgovarajući uređaj za taj objekat.”
Slobodan S. iz Vranja od prošle godine je prešao na sistem toplotne pumpe.
“Dobio sam subvencije za ugradnju toplotne pumpe i rešio sam se loženja, cepanja drva i unošenja. Ja sam penzioner i to je za mene ogromna stvar, a drugo vazduh će biti čistiji u Vranju što me čini posebno srećnim i zadovoljnim. Nije ništa komplikovano pozvao bih i ostale da iskoriste ovu pogodnost i time doprinesemo kvalitetnijem vazduhu u Vranju i velikoj uštedi u kućnom budžetu”, kazao je.
kurir/MONDO/Ivana Vlajković
