Broj potvrđenih slučajeva infekcije koronavirusom prošle nedelje bio je 303, a podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” govore da je porast krenuo od početka maja ove godine, ali da su apsolutne vrednosti i dalje niske u odnosu na početak 2024. godine.
Tокоm prоtеklе nеdеljе, оd 22. dо 28. јulа, ukupnо је tеstirаnо 1.207 оsоbа, a epidemiolog Vladan Šaponjić kaže za Tanjug da se ne očekuje da će doći do preopterećenja zdravstvenog sistema. On je naveo da trenutna situacija umnogome liči na prošlogodišnju, s tim što se rast slučajeva zaražavanja beleži sa par nedelja razlike u odnosu na 2023. godinu.
“Podaci su manje-više slični sa podacima u ostalim evropskim zemljama, a trend porasta je bio očekivan, imajući u vidu vreme kada je bio prethodni talas – kraj 2023. i početak 2024.godine, kao i promene koje su se dešavale kod samog virusa”, objašnjava Šaponjić. On je dodao da je reč o prirodnom toku koji jeste bio očekivan, ali da se ne mogu tačno predvideti momenti i razmere virusa, osim da se pretpostavi u kojem će se pravcu kretati. Govoreći o turističkoj sezoni koja je u jeku, Šaponjić kaže da i ona ima uticaja na porast zaražavanja jer dolazi do intenzivnijeg mešanja ljudi. “Naši građani koji su u zemljama gde je cirkulacija virusa intenzivnija su opušteniji i manje vode računa o preduzimanju mera prilikom različitih okupljanja i to ubrzava prenošenje virusa i odražava se i na nas”, objašnjava epidemiolog. On kaže da je kovid danas uobičajena virusna respiratorna infekcija, da je reč o bolesti pretežno gornjih delova sistema organa za disanje i dodaje da se ispoljava povišenom temperaturom, kašljem, malaksalošću, bolovima u grudima i mišićima. “To traje nekoliko dana, zavisi od osobe do osobe. Kod najvećeg broja ljudi završava se ozdravljenjem ubrzo po pojavi prvih simptoma. Međutim, postoje i određene kategorije građana i stanovnika koje imaju veći rizik od nastanka težih formi bolesti i komplikacija. To su pre svega stariji građani, stariji od 60 godina, jer se rizik povećava sa starošću”, rekao je Šaponjić. Epidemiolog navodi da se teže forme bolesti mogu javiti i kod osoba svih uzrasta koje boluju od hroničnih bolesti srca, pluća, bubrega, jetre, dijabetesa, kao i drugih stanja koja smanjuju imunitet i samim tim oporavak od infekcije čine otežanim.
“Oni treba da obrate malo više pažnje na to s kim dolaze u bliski kontakt”, upozorava Šaponjić. On ističe da koronavirus nije ni grip, niti obična prehlada i da bi građani trebalo da ga shvate ozbiljno, ali da ogromna većina stanovništva nema potrebe da se odmah javi lekaru jer, kako je rekao, do smirivanja simptoma dolazi za dva, do tri dana od početka tegoba, uz poštovanje osnovnih mera. “One podrazumevaju mirovanje, uzimanje dovoljno tečnosti, ishranu bogatu svežim namirnicama, odnosno vitaminima, svežim voćem i povrćem, kao i izbegavanje kontakta sa drugim osetljivim osobama u porodici”, objašnjava Šaponjić. Govoreći o lekovima, epidemiolog kaže da na svoju ruku možemo uzimati samo lekove za snižavanje temperature po potrebi i da se, ukoliko posle nekoliko dana ne dođe do smirivanja tegoba (otežano disanje, kratak dah, poremećaj svesti, visoka temperatura), treba obavezno javiti lekaru kako bi se obavilo testiranje i propisalo odgovarajuće lečenje.
“Ali, ne treba ići kod lekara odmah po pojavi prvih simptoma i to važi za najveći broj ljudi”, dodao je epidemiolog. Nezavisno od turističke sezone, Šaponjić ističe da se očekuje rast broja slučajeva i u narednih nekoliko nedelja, ali da on neće značajno opteretiti zdravstveni sistem, budući da su brojevi neuporedivo niži u odnosu na pikove pandemije tokom 2021. i 2022. godine kao i da se, shodno tome, u doglednoj budućnosti ne očekuje pooštravanje mera. Šaponjić navodi da, osim koronavirusa, ostali respiratorni virusi u ovom trenutku ne pokazuju povećanu aktivnost ni u Srbiji, niti u evropskim zemljama.
“Tokom leta je očekivano veća učestavlost enterovirusnih infekcija kod svih uzrasta, naročito kod dece, a mi registrujemo uobičajen broj slučajeva”, zaključio je Šaponjić.
tanjug.rs
