PREMIJER VUČEVIĆ O REKONSTRUKCIJI VLADE: Svi su na ispitu, niko nema ekskluzivnu zaštitu

S tim što gospođa Aleksandra i Jagoda, buduće ministarke, imaju teži zadatak ili imaju manje vremena za dokazivanje. Ja sam im to rekao kada sam obavio sa njima razgovore. Manje vremena do marta, aprila ili maja, kada bi mogli da kažemo da imamo posle godinu dana priliku da se ocenimo i procenimo ko je kako radio. Tako da nije to striktno vezano za neki datum i za neki tačan dan, ali bi to moglo da bude neki momentum kada bi vlada mogla da presabere svoje redove i vidi da li treba nešto da se menja”.

Da li će biti vlada od četiri godine i da će imati pun mandat? Da li je rekonstrukcija neophodnost? Neko ko kritikuje vlast kaže i da je populistički potez.

“Ne znam šta je populistički ako kažete da niste zadovoljni sa radom vaših kolega ili nekih od kolega, ili neko nije dovoljno dobro radio, nije bio dovoljno posvećen. Ne znam šta je tu ili u čemu se ogleda populizam. Populizam je bio da se nešto predstavlja da je bolje nego što jeste. Populizam je bio da se da se pretvaramo da je sve idealno. Populizam je bio da proglašavamo sve da su idealno posvećeni svom poslu, a ako vi kažete mi hoćemo kritički da se osvrnemo na rezultate rada same vlade, da o tome obavestimo javnost Srbije, ne vidim uopšte nijednu dodirnu tačku”.

Šta kažu ministri koji sad pišu vladu? Da li se na neki način boje, da li im odgovara, da li žele da do marta još više rade da pokažu, da osiguraju neka svoja mesta? Jeste li razgovarali sa njima?

“Ništa niko ne govori, ali sam siguran da svako misli da se to ne odnosi na njega. Odnosi se na celu vladu, cela vlada je na ispitu. Mi ni ne razumemo šta to znači, sada vlada dobije mandat od četiri godine i četiri godine ništa ne menjamo. Zamislite fudbalsku utakmicu koja počinje i da trener ne sme nikog da zameni u toku utakmice ili sezone, u toku šampionata… Mislim da je prirodno, zato i postoje stvari da se menjaju. Ja ne mislim da je to loše i mislim da smo svi pod lupom javnosti i odgovornosti. I da nema nikog ko ima ekskluzivno delovanje ili neku ekskluzivnu zaštitu. Gotovo sam siguran da, ako ne svi, ali gotovo svi misle da se to ne odnosi na njih, u to nemam dilema. Svi misle da su negde zaštićeni od takve vrste odgovornosti. Da je neko koalicioni partner, da je neko dobar blizak sa predsednikom Vučićem, da je neko blizak sa mnom, da je neko blizak ne znam s kim i da iz toga oni crpe neku svoju sigurnost. Ja govorim najotvorenije, mislim da niko ni ne govori ovako, a kada kažem da je neko blizak s Vučićem, a neko sa mnom, nema dualizma, nego prosto misle da su iz tog nekog odnosa, komunikacije i rada zaštićeni”.

Ima li neko da je siguran u vladi od ministara?

 “Ima, ako niko ne napravi kardinalnu grešku. Ako napravi kardinalnu grešku, niko nije zaštićen. Ali svakako da ima ministara koji su i u ovih osam meseci pokazali da odskaču u radu i da znaju svoj posao zaista i da su veoma posvećeni, veoma uspešni”.

Pomenuli ste koalicione partnere. Zašto su koalicioni partneri ti koji se najčešće pominju u vidu neke kritike, međutim ipak ostajete i dalje svih ovih godina u istoj koaliciji?

“Od mene niste čuli da uvek spominjem koalicione partnere, čak sam i najoštriji ili najnezadovoljniji onima koje je SNS predlagala. U ovom periodu koji je za nas, teška dva meseca, pre svega za porodice poginulih, a rekao bih i za celu državu, celu naciju, sve građane Srbije. I nažalost, to je bacilo senku i ostavilo najdublji trag u ovoj prestupnoj godini za koju se nadam se da ćemo joj videti leđa za koji sat. Ja iskreno se radujem tome da odlaze 2024. godine, iako je ovo godina kada sam dobio jednu od najvećih časti koju možete da imate, a to je da budete predsednik vlade svoje države. Ali ponavljam, zbog svega onog što se desilo 1. novembra, utisak je da svi čekamo da se završi ova godina. Ja mislim da mnogi ministri koji su iz SNS-a ili koji je SNS predlagao, su se dobro ućutali kada dođu teški dani. Tako da ne mislim da treba krenuti da prozivamo SPS ili neke manje koalicijske partnere. Da li sam ja najzadovoljniji kako rade svi koalicijski partneri? Svakako nisam. Ali nije fer da ne kažem da tako mogu da kritikujem ljude koji su iz SNS-a ili koje je SNS predlagao, a koji nisu iz SNS. Nisam siguran i da nam se taj nivo uključivanja takozvanih eksperata uvek isplati. Mislim, politički da je celishodan, ne mislim komercijalno isplati, ne mislim da bi nešto dobro dobili u toku jednog dana, nego govorim politički, nisam siguran da to daje takve rezultate, mada je to i u našem najužem rukovodstvu SNS-a uvek bio zagovornika da treba uključiti ljude i van sveta politike da budu deo, ne zaboravite, političkog tela. Vlada je političko telo”.

Ali vi ste sada predsednik te vlade, sigurno ste učestvovali i ne samo učestvovali, nego ste bili glavni koji je to birao…

“Pa nisam sam. Prvo, nema potrebe za mistifikacijom. Niko od nas ne donosi sam za sebe odluke. Postoji prosto jedan tim ljudi, postoji rukovodstvo i političko, i državno, i stranačko, koaliciono, koje sedi i dogovara se. Nisam ja sedeo sam sa sobom i pisao vladu. Da vam kažem, nije sedeo sam sa sobom ni Aleksandar Vučić i diktirao vladu, niti Ivica Dačić, niti neko treći. Kao što to nisam bio ni ja kada sam učestvovao u poslednjoj vladi Ane Brnabić, njenom trećem mandatu, a nije ni ona sama sastavljala vladu, nego smo sedeli nas, 5, 6, 7, razgovarali, pričali, razmišljali, predlagali, osporavali… To je prirodan politički proces. Nema tu nikakve spektakulane mistifikacije. Ja se najčešće konsultujem i volim da se konsultujem s Aleksandrom Vučićem jer ima najveće političko iskustvo i svakako najveći politički legitimitet. Ne slažemo se uvek, ali sam doživeo zaista da on kada je nešto rekao, ja nisam bio za to, a da je vreme pokazalo da je njegovo dobro. Naravno, i on pogreši oko nekog kadra, oko nekog rešenja, pošto svako od nas pogreši”.

Malo pre ste rekli da su se neki ministri u teškim vremenima ućutali. Šta im kažete kada su se ućutali?

“Pa zar nisu? Pa koga ste vi videli od ministra? Utisak je da kada dođu te teške teme i kada se sada postavi pitanje i političkih akcija koje se dešavaju nakon nesreće u Novom Sadu, mnogi od njih smatraju da je to zadatak za Vučića, za mene, za Anu Brnabić, da mi to treba da raspravljamo, komuniciramo, mi treba da budemo etiketirani i napadani. A oni treba da se bave samo lepim stvarima i što bi se oni izjašnjavali po jednoj teškoj temi. I sada zaboravimo, za trenutak, naravno, u razgovoru, nesreću od 1. novembra, pa mnogi od njih neće pričati ni reči o Kosovu i Metohiji. Neće vam pričati ništa ni oko rata u Ukrajini, neće vam pričati ni o geopolitici, prosto neće da ulaze u te sfere. Iako zanemaruju jednu činjenicu, oni nisu samo ministri nekog resora, oni su članovi kolektivnog izvršnog tela kao što je vlada. Vlada vodi politiku ove države zajedno sa predsednikom Republike. Pošto mi imamo tu bicefalnu izvršnu vlast podeljenu između predsednika Republike i Vlade. Dva stuba izvršne vlasti. Ne možete vi da kažete da se bavite jednim resorom koji nema dodira sa tim teškim temama, ali vi ste član Vlade koji odlučuje o tim temama”.

Kada ste na sednicama vlade i tu sede ministri, da li ovo što sada govorite, kažete i njima? Kada vi ispričate njima na sednici, da li se nešto promeni?

“Promeni se nakon takve komunikacije ili takvog razgovora. Promeni se posebno kada dođe predsednik Republike na posebnu sednicu vlade, pa onda on bude i još oštriji, naravno da imate posle toga neko buđenje ili, da kažem, neki veći angažman članova vlade, ali naravno vremenom to opet se vrati na neki mod koji je njima prihvatljiv i to je negde u ljudskoj biti. Mislim, ja to sad da kažem da to možda se isprati ili da vi možete da imate vladu od 33 Spartanaca, ne možete. Ja sam s predsednikom Republike pričao, i to skoro, mislim da treba u narednom periodu, ne mislim sad u mandatu ove vlade, nego generalno kada se bude birala neka nova vlada, možda razmišljati o manjim kabinetima sa manje ministara. Sa možda vladom koja je kompaktnija, homogenija, možda to je operativniji tim. Ne kažem da je to ispravno i da je to tačno. Ima prednosti kada imate veći broj ljudi, možete pokrivati veći broj oblasti, da budete dnevno prisutni na većem broju događaja, da više iskomunicirate, možete da uključite više ljudi, da napravite taj širi društveni politički front, ali s druge strane, mislim da nekada i manji kabineti imaju određene prednosti jer su ljudi bliži jedni drugima i operativni”.

Malo pre ste se izrazili, kada sam vas pitala za koalicione partnere, da niste od onih koji će redovno tražiti krivice u koalicijalnim partnerima, u SPS-u ili nekim drugim. Međutim, članovi vaše stranke uvek nađu kritiku na račun SPS-a, na račun Ivice Dačića. Međutim, i dalje, posle toliko godina, to je vaš lojalni partner, formirate vladu. Da li sva ta kritika znači da ako je Ivica Dačić svojih 5-6 odsto SPS-a prihvatio da bude u vrhu vlasti, ima cenu i toga da bude uvek prozvan u javnosti i da bude neki dežurni krivac, kako on kaže za sebe?

“Ne mislim da je Ivica Dačić dežurni krivac, mislim da je Aleksandar Vučić dežurni krivac u ovoj državi za sve. Sve kritike i sve što se nekome nešto zamere ide na Aleksandra Vučića, da je to vidljivo svima, cela kampanja i sve što u državi vam se ne sviđa, vi opsujete Vučića i mislite da je on kriv. To je negde sveprisutno, iako je on apsolutno najpopularniji čovek i političar i čovek sa najvećom političkom podrškom u javnosti Srbije. U taj deo mislim da ne sumnja niko, čak i oni najveći kritičari”.

Nema ko da sumnja, pokazuju brojevi. 63% ima predsednik Aleksandar Vučić, SNS 47,7. Zašto je tolika razlika?

“SNS sa Vučićem 47, sigurno bi nam bili lošiji rezultati. Ja to kažem kao predsednik SNS. To je sigurno. Mislim da moramo uveliko da razmišljamo i o pokretu i o širom društvenom i političkom jednom frontu, suverenističkom, a brine me i pokazuje mi da SNS mora da ubrza svoju unutrašnju reformu. SPS je naš koalicioni partner, u 13. godini smo. Mi bismo voleli da vidimo da je SPS angažovan baš kad su te teške teme. Ne češće u tom nekom obimu Ivica Dačić je iskomunicirao, odnosno bude uključen. Mi često nailazimo na to da funkcioneri SPS-a budu iz suprotnog stava od zvanične politike vlade, predsednika ili naše koalicije. Od bivšeg direktora Srbijašuma do potpredsednika SPS-a, do i drugog potpredsednika SPS-a ili člana glavnog odbora. I to je moment ili prostor kada ljudi iz SNS-a pitaju SPS, jeste li vi stvarno iskreno s nama ili niste? Da li je to dogovorno, ili vi stvarno pravite probleme unutar stranke Dačiću, i da li je to moguće da vi njemu pravite probleme, ako on je apsolutno lider SPS-a? Mislim da jeste. Nemam sumnju da je on popularniji nego što je SPS, on lično. Zato što je on virtuoz u politici i on veoma dobro zna politiku. Drugi je tip političara od Vučića. Vučić ulazi u te teške teme i bavi se nepopularnim stvarima. Dačić zna da bude dopadljiv građanima i zna i da se našali i da zapeva. Naravno, vrlo inteligentan, obrazovan čovek. Ne bi to ni radio, da nije takav. Ali je čudno da sad neki potpredsednik SPS-a može tako da izjavi šta hoće i da ode na televiziju koja vodi najgoru kampanju protiv Vučića i SNS, i da Dačić sad za to ne zna. U tom delu ja Dačiću lično zameram. Rekao sam mu sto puta, a on ima neko svoje obrazloženje da, otprilike, nije to svakako rađeno u dogovoru sa njima i da to pre svega njemu pravi problem, jer eto sada mi njemu zameramo, a ne zameramo tom funkcioneru SPS-a. Mi nikada se ne obraćamo tom funkcioneru SPS-a, šta mene briga šta rekao neki član glavnog odbora SPS-a u smislu da s njime komuniciramo. Ja gledam predsednika SPS-a i pitam šta je politika SPS-a, jeste li sa nama”.

kurir.rs