Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi. Takođe, ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Ko ima pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo?
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta i počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja, i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.
Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od pet godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Osnovni uslovi za ostvarivanje prava
Stupanjem na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade imaju pravo dve kategorije.
Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:
– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,
– po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,
– kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,
– po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.
Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.
Od dokumenata za otvaranje porodiljskog bolovanja potrebno je:
izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad – doznaka koju izdaje ginekolog
fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu
fotokopija overene zdravstvene knjižice
Kako se navodi na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, žena po otpočinjanju porodiljskog odsustva podnosi zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, u Službi dečije zaštite u mestu prebivališta i uz zahtev prilaže rešenje poslodavca o ostvarenom pravu na odsustvo u skladu sa Zakonom o radu, doznaku o otpočinjanju porodiljskog odsustva , kao i fotokopiju doznake o prvom korišćenju „trudničkog bolovanja“ (ukoliko ga je koristila) i fotokopiju kartice tekućeg računa.
Ovako se obračunava visina naknade za porodiljsko
Visina naknade za porodiljsko odsustvo se obračunava na osnovu mesečne osnovice koja se dobija tako što se zbir svih zarada za poslednjih 18 meseci, pre prestanka rada zbog trudnoće,podeli brojem 18 bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.
Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi, jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja, piše Infostud.
Mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.
Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50 odsto prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade).
Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu.
Koliko traje porodiljsko odsustvo?
Kada je u pitanju dužina trajanja porodiljskog bolovanja, ono može trajati najviše tri meseca, počevši od datuma porođaja. Ta tri meseca čine mesec dana pred porođaj i dva meseca nakon istog. Bolovanje je vezano za porođaj i za oporavak, prenosi tmconsulting.co.rs.
Odsustvo sa rada radi nege deteta traje preostalih devet meseci. Nadovezuje se na porodiljsko odsustvo i u kontinuitetu nastavlja, bez obaveze podnošenja dodatne dokumentacije. Dakle, tek kada istekne porodiljsko odsustvo nastavlja se pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta. Ono traje ostatku perioda dok ne istekne 365 dana, od početka otvaranja porodiljskog odsustva.
Dakle, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta zajedno traju ukupno godinu dana (za prvo, drugo dete). Za treće, četvrto i svako naredno dete 24 meseca.
Kada počinje isplata porodiljskog?
Prvih 30 dana trudničkog bolovanja poslodavac isplaćuje naknadu, dok nakon toga, ako trudnica ima minimum 12 meseci radnog staža, obaveza prelazi na Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Ministarstvo neto iznos naknade zarade uplaćuje na račun korisnika, a poreza i doprinosa na zakonom propisan način.
Po unošenju rešenja u Informacioni sistem isplata se vrši do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Proces podnošenja zahteva za porodiljsko odsustvo
O pravu za porodiljsko odsustvo se prvo odlučuje privremenim rešenjem u trajanju od tri meseca, a potom se donosi rešenje za ceo period trajanja prava. Privremeno rešenje se donosi iz razloga što u momentu otvaranja porodiljskog odsustva dete još nije rođeno, a i nema svih podataka o osnovicama na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.
Ko podnosi zahtev za isplatu zarade porodilji, gde se podnosi i da li trudnice/porodilje otvaraju poseban – namenski račun za to? Da li može da se desi kašnjenje i kada porodilje mogu da očekuju prvu platu?
O zahtevu za isplatu zarade porodilji se odlučuje u rokovima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku, navodi se na sajtu Ministarstva.
Pravo na naknadu zarade možete ostvariti kada počne Vaše porodiljsko odsustvo. Zahtev podnosite u opštini u kojoj živite i ne morate ga podneti lično. Zahtev i spisak dokumentacije koju podnosite uz zahtev možete naći OVDE.
O podnetom zahtevu za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta odlučuje se u roku od 30, odnosno 60 dana od dana podnošenja zahteva.
Rešenjem o pravu na odsustvo sa rada, odnosno na naknadu zarade utvrđena je dužina trajanja prava. Do promene u ovim rešenjima dolazi samo ako je nastupila neka od činjenica koja je od uticaja na ostvarivanje prava (npr. prestanak radnog odnosa zbog prestanka rada poslodavca, smrt korisnika, smrt deteta i slično).
Mame preduzetnice
Obračun naknade vrši se na osnovu osnovice na koju su plaćani doprinosi za 18 meseci pre otvaranja porodiljskog bolovanja. Mesečna osnovica naknade zarade se dobija kada se zbir ovih osnovica podeli sa 18, a mesečni iznos koji se isplaćuje dobija se deljenjem mesečne osnovice sa koeficijentom 1,5.
Naknada preduzetnicama se isplaćuje od dana rođenja deteta, pa se u praksi pokazalo praktičnije da porodiljsko bolovanje otvorite par dana pred sam porođaj, budući da vam u suprotnom taj poslednji mesec u kome nećete imati uplaćene poreze i doprinose ulazi u prosek i računa se kao nula. Obračun naknade vrši opštinska uprava na osnovu informacija o uplaćenim doprinosima kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva.
Za razliku od žena u radnom odnosu, za mame preduzetnice nije propisan zagarantovani iznos minimalne zarade koju će primati kao naknadu, već u odnosu na izloženu formulu, ovaj iznos može biti izuzetno nizak i nepovoljan za preduzetnicu. S druge strane, maksimalni iznos naknade je propisan i za mame preduzetnice, te one ne mogu primati više od 5 prosečnih zarada u Republici Srbiji, bez obzira na to koliki iznos poreza i doprinosa su prethodno uplaćivale, navodi se na sajtu otvorenavratapravosudja.rs.
Za razliku od žena zaposlenih kod drugog fizičkog ili pravnog lica, kojima se doprinosi uplaćuju bez prekida, preduzetnicama se dok su na porodiljskom odsustvu ne uplaćuju porezi i doprinosi. Drugim rečima, naknada koja se isplaćuje jeste neto naknada, te samim tim ne teče ni staž osiguranja. Na ovaj način, preduzetnice su uskraćene za godinu dana radnog staža, osim ukoliko se ne odluče da same plaćaju porez i doprinose iz naknade koju primaju.
Šta raditi ako je zahtev odbijen?
Ako je zahtev za naknadu porodiljskog odsustva odbijen, važno je prvo razjasniti razloge odbijanja i preduzeti sledeće korake:
Pročitajte objašnjenje u odluci koja je doneta, kako biste shvatili zašto je zahtev odbijen. Najčešći razlozi mogu uključivati:
Nepotpuna dokumentacija (npr. nedostatak medicinskog uverenja, potvrde o radnom stažu, ili uplate doprinosa).
Nepoštovanje zakonskih uslova, kao što su minimalni broj dana staža ili neispunjavanje drugih administrativnih uslova.
Greške u popunjavanju prijave ili neslaganje podataka.
Kontaktirati nadležnu instituciju: Ako niste sigurni u razlog odbijanja ili smatrate da je došlo do greške, obratite se instituciji koja je donela odluku (najčešće Zavod za zdravstveno osiguranje ili nadležna filijala PIO fonda). Oni mogu pružiti dodatne informacije i objasniti šta je tačno bio razlog odbijanja.
Ponovo podnošenje zahteva: Ako ste ispravili sve nesuglasice, možete ponovo podneti zahtev za naknadu, uz dodatnu dokumentaciju ili korektne informacije.
Pravo na žalbu: Ako smatrate da je odluka nepravedna, imate pravo da uložite žalbu. Ovaj postupak je propisan zakonom i možete se obratiti nadležnom organu (npr. Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) sa zahtevom za ponovno razmatranje slučaja.
b92.net
