Psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje Palmotićeva Svetislav Mitrović rekao je danas da se zavisnost dece od internet tehnologija javlja rano, naglašavajući ulogu roditelja u kontroli korišćenja digitalnih tehnologija.
Mitrović je za TV K1 rekao da se zavisnost od interneta razlikuje od zavisnosti od droge, jer je reč o nesupstancionalnoj zavisnosti koja izaziva određene simptome ponašanja, kao i da nije nepoznato da deca uzrasta 11, 12 godina zloupotrebljavaju internet.
– Ovi obrasci često podsećaju na zavisnosti od supstanci. Kada se mladim osobama uskrate digitalna sredstva, javljaju se burne reakcije, a produženo korišćenje telefona ili drugih digitalnih uređaja može dovesti do promena u ponašanju – rekao je Mitrović.
On je dodao da se deca navikavaju na telefon još u najranijem uzrastu, navodeći primer roditelja koji detetu u hranilici daju telefon kako bi gledalo crtane filmove, što predstavlja rani korak ka navikavanju na digitalne tehnologije.
– Mlada osoba se zatim zabavlja igrama i društvenim mrežama, što im oduzima sve više vremena. Kada roditelji upozore decu na prekomernu upotrebu, često dolazi do bunjenja i ljutnje, a deca nastavljaju da koriste telefone noću ili na ulici i u školi – upozorio je Mitrović.
On je istakao da kada zabavne aktivnosti na mobilnom telefonu traju duže od sat i po dnevno – to predstavlja razlog za zabrinutost.
– U tom slučaju, već možemo posumnjati u razvoj zavisnosti – rekao je Mitrović.
Objašnjavajući ulogu roditelja, Mitrović je rekao da su oni svesni šta žele da postignu dajući telefon detetu, ali da nisu svesni dugoročnih posledica takvog načina čuvanja dece, odnosno da neki prepoznaju određenu vrstu problema, dok drugi misle da je to sasvim normalan trend, jer svi imaju mobilne telefone.
– Mnogim roditeljima je potrebno vreme da shvate da je to problem. Neophodno je uspostaviti određeni režim u porodici koji će podržavati zdrav način života deteta. Ako dete ne spava noću, kako će pratiti nastavu? Kakav će biti njegov bioritam? Ovo samo po sebi predstavlja rizik za zdravlje, a da ne govorimo o sadržaju koji može biti nezgodan, skandalozan ili čak opasan. O tome se mora razgovarati – naglasio je Mitrović.
Govoreći o društvenim mrežama, on je rekao da one ne bi trebalo da budu dostupne deci mlađoj od 16 godina, kao i da se preporučuje da deca ne gledaju televiziju do treće godine iz medicinskih razloga.
– Nažalost, u našem društvu je situacija drugačija. Kada roditelji odgovore na takva pitanja, na neki način prihvataju prisutnost deteta na društvenim mrežama i nude savet kako da se nose s negativnostima i lošim reakcijama, što može dovesti do stigmatizacije deteta”, upozorio je Mitrović.
Govoreći o pozitivnim stranama društvenih mreža, Mitrović je rekao da one omogućavaju pristup znanju i raznovrsnim sadržajima, ali da je važno da se dostupnost prilagodi uzrastu i stepenu znanja dece, što je uloga roditelja.
– Oni moraju da budu sposobni da objasne deci potencijalne opasnosti i rizike, kao i načine na koje se mogu zaštititi. Neophodno je da i deca i roditelji znaju kako da reaguju ukoliko primete neprikladno ponašanje ili sadržaj na društvenim mrežama. Roditelji moraju da se upoznaju sa rizicima i opasnostima koje pruža internet – naglasio je Mitrović.
Novinarka Aleksandra Petrovski rekla je da je važno deci pružati zdrave alternative u vezi sa korišćenjem digitalnih uređaja i dodala da je to zadatak roditelja.
– Ekrani se neće sami povući. Rani osnovci provode između sat i četiri sata dnevno pasivno koristeći digitalne uređaje. Ne možemo im oduzeti sve uređaje, jer postoje mnoge korisne funkcije. Trebalo bi da se fokusiramo na to kako da im pokažemo kako se mogu odgovorno ponašati, posebno kada počinju da koriste društvene mreže – rekla je Petrovski.
Ona je istakla da je dobra vest što se formalna granica za korišćenje društvenih mreža povećava, upozoravajući da u Srbiji imamo zabrinjavajuće podatke o svakodnevnom korišćenju društvenih mreža među decom uzrasta od devet do 11 godina,” objašnjava ona.
Stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev istakla je da roditelji moraju da vrše kontrolu sadržaja koji deca gledaju na internetu i navela primer da je najmlađi zavisnik od interneta 2019. godine imao samo četiri godine.
– Nažalost, u proteklih pet godina promenilo se vrlo malo. Sve specijalizovane bolnice koje se bave raznim oblicima zavisnosti su pune, a sve više roditelja dovodi svoju decu, koja nisu samo tinejdžeri, kako bi im pružili adekvatnu pomoć i usmerili ih na pravi put. Cilj je omogućiti im kvalitetan život bez prekomernog uticaja ekrana. Očigledno je da se roditelji nisu dovoljno probudili na ovu problematiku – rekla je Jonev.
Ona je dodala da se danas suočavamo sa ekstremom da deca sve mlađeg uzrasta fizički i agresivno nastupaju prema svojim roditeljima, naročito prema majkama, navodeći primer majke koja je bila u dilemi da li da zove policiju, jer joj osmogodišnji sin nanosi ozbiljne povrede.
– Svaki dom je specifičan, ali ne smemo dozvoliti da se takvo ponašanje prihvati kao normalno. Granice i disciplina su ključne, a to se odnosi i na korišćenje mobilnih telefona. Roditelji su ti koji treba da usmeravaju decu u virtuelnom prostoru, pokazujući im kako da pravilno koriste društvene mreže i sve prednosti digitalnog sveta, ali takođe treba da postave jasne granice u tom korišćenju – naglasila je ona.
Jonev je rekla da je sadržaj na internetu poput lavirinta u kojem se deca izgube, ne znajući šta je poželjan sadržaj, a šta nije, dok veliki broj platformi nudi neprimereni sadržaj koji targetira upravo decu.
– Mnogi od njih ne razumeju o čemu se radi, ali misle da treba da se ponašaju na taj način, što rezultira stvaranjem negativnih modela ponašanja. Od malih nogu, kada se roditelj odluči da da telefon detetu u ruke, važno je postaviti smernice o tome šta i koliko deca gledaju. Takođe, trebalo bi da zajedno gledaju sadržaj i učestvuju u tom digitalnom prostoru. Kada istekne vreme koje dete sme da provede na internetu, telefon treba uzeti na lep način i ponuditi zdrave alternative – rekla je Jonev.
Govoreći o politici društvenih mreža, ona je rekla da pitanje bezbednosti ostaje problematično, iako društvene mreže ističu da se brinu o bezbednosti svojih korisnika.
– Obezbeđivanje sigurnog okruženja zahteva znatna ulaganja i trud. Najvažniji elementi bezbednosti su okruženje u kojem se deca nalaze, roditeljska podrška i obrazovni sistem – naglasila je Jonev.
telegraf.rs/tanjug.rs
