Dve gospođe, od 65 i 74 godine, putem društvenih mreža na prevaru su zgrnule milione. Dvadesetogodišnjaci preko krova ušli u zlataru u centru Obrenovca i opljačkali je. Krađe su bizarne, kao i godine osumnjičenih. Stručnjaci objašnjavaju koji su psihološki motivi prestupnika i šta građani treba da preduzmu da ne bi postali njihove žrtve.
– Uvek kada se obraćamo ličnim imenom, kada koristimo emotivan ton, kada koristimo određene reči, nasledstvo ili naročito kada imamo neke tajanstvene podatke, zapravo onda psihološki te osobe, ako su vrlo sposobne, mogu da iskoriste deljenje tajne, koje onda drugu osobu, žrtvu čini podložnom manipulaciji – navodi Kvarantan Šmitarn.
Objašnjava da osobe starije životne dobi mogu imati neki osećaj nedostatka dužnosti prema moralnoj odgovornosti, da su u nekoj krizi godina, da postoje inhibicije nekih impulsa, želja za autentičnošću, pa možda i adrenalinom.
Policija je izvesno vreme pratila njihove aktivnosti i otkrila da njih dve ukupno imaju 43 tekuća računa, otvorena kod 16 banaka.
Neobična pljačka i u Obrenovcu
Druga priča, iz Obrenovca, slična je prethodnoj po neobičnom načinu na koji su lopovi izveli pljačku. Samo što su u ovom slučaju u pitanju dvadesetogodišnjaci.
Po ugledu na filmske pljačke, dve mlade osobe u večernjim satima popele su se na krov jedne zlatare u Obrenovcu, na kojem su napravile rupu i kroz nju iznele zlatni nakit.
Građani Obrenovca kažu da im je poznato da se pljačka dogodila, ali da je čudi kako je moguće da se to uopšte desi.
– Moguće je da su te mlade osobe i nerazvijene, pa imaju želju za adrenalinom, rizikom, možda jednostavno finansijski pritisak. Moguće je da se radi i o jednom profesionalnom profilu koji je zapravo vaspitan vrlo rano, na ulici, i već ima određene veštine da se takvo jedno delo, zapravo, izvede – istakla je Kvarantan Šmitarn.
Psiholozi kažu da, koliko god da je neobično da se starije ili suviše mlade osobe upuste u kriminal, zapravo, profil kriminalne ličnosti ima svoju istoriju.
Te osobe obično imaju i neke manje krađe, a možda se nalaze i u okruženju koje podstiče kriminal.
Šta kaže praksa
Docent Fakulteta bezbednosti Miloš Tomić rekao je za RTS da nije retkost da su stariji sugrađani najčešće počinioci, ali i žrtve krađe.
‘- Zabrinjavajuće je da svaki 25 sugrađanin prijavi ovo krivično delo. Najbitnije je paziti kome dajemo svoje lične podatke i treba pažljivo čitati upozorenja prilikom neke onlajn kupovine kako bi preventivno zaštitili sebe’ – navodi Tomić.
Kada su u pitanju stariji sugrađani, dodaje Tomić, to su često osobe koje su već imale neka krivična dela i to se kasnije na sudu uzima u obzir prilikom odrećivanja kazne.
Tomić ističe da je broj opšteg kriminala od 2001. do 2023. smanjen za 77 odsto. ‘
– Svoje žrtve najčešće pronalaze preko društvenih mreža. Profili tih ljudi ‘barataju’ komunikacionim veštinama i kroz ljubaznu priču dižu sebi kredibilitet – navodi Tomić.
Kada dođe do krađe ili prevare, treba prijaviti u najkraćem roku kako bi dokazi ostali sačuvani.
– Izvršioci ovih krivičnih dela dovode metu prevare u zabludu, imaju jako razvijene retoričke sposobnosti kojima navode žrtvu da da svoje lične podatke – istakao je docent.
Treba voditi računa i da li su stanovi zaključani kako bi izbegli pljačke takozvanih “šetača”.
– Kada su nadzorne kamere u pitanju, treba voditi računa i odneti nadležnim službama umesto kačenja snimaka na društvene mreže, kako bi izbegli problem sa povredom privatnosti samog izvršioca dela – zaključio je Tomić.
kurir/RTS/A.M.
