Dan primirja u Prvom svetskom ratu i državni praznik, čiji je simbol cvet – Natalijina ramonda, obeležava se sutra u Srbiji. Ova biljka odabrana je u znak sećanja na stradanja i žrtve koje je naša zemlja podnela u Velikom ratu, a zatim ponovo “vaskrsla” kao država.
U Francuskoj je 11. novembra 1918. godine, potpisano primirje koje je bilo na snazi do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kada je formalno okončan Prvi svetski rat.
U znak poštovanja, sutra bi trebalo da vaš rever krasi Natalijina ramonda. Ova biljka je ugrožena, raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila borbe protiv bugarskih snaga.
Natalijinu ramondu otkrio lekar i botaničar Sava Petrović
Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je Natalijinu ramondu u Jelašničkoj klisuri 1882. godine otkrio lekar i botaničar Sava Petrović – dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Ovaj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, strogo je zabranjeno i kažnjivo sakupljanje i uništavanje. Pripada porodici Gesneriaceae i prostire se na nadmorskim visinima od 350 metara.
Po kome je cvet dobio ime?
Krajem 19. veka dvorski lekar Obrenovića Sava Petrović primetio je cvet ramonda u okolini Niša. Ime natalijina ramonda ponela je po kraljici Nataliji Obrenović, inspirisano njenom lepotom.
Cvet “feniks”
Natalijina ramonda, osim što je drevna i izdržljiva vrsta, ona poseduje i osobinu koju poseduje svega 30 biljnih vrsta. Naime, kada se ovaj cvet osuši – kada ga zalijete on ponovo oživi.
Zvaničan amblem za Dan primirja
Od 2012. godine Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. Ova biljka odabrana je u znak sećanja na stradanja i žrtve koje je naša zemlja podnela u Velikom ratu, a zatim ponovo “vaskrsla” kao država.
Dan primirja u Srbiji se obeležava kao neradan dan.
nsuzivo.rs
