To je prvi veliki praznik u godini, obeležavamo ga jedan dan pre Božića i poznat je po badnjaku, odnosno sašunenim delovima krošnji hrasta. Naravno, reč je o jednom o Badnjem danu, odnosno večeri, koje slavimo 6. januara i kada Pravoslavci sprovode drevne običaje koji imaju posebnu simoliku i odišu ljubavlju, jedinstvom i bogocentričnošću porodice.
Upravo ovako je dan uoči jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika opisao naš poznati teolog Nebojša Lazić.
Da bismo razumeli samu srž Badnjeg dana, valja krenuti od naziva.
– Naziv “Badnji dan” potiče od staroslovenske reči “bditi”, što označava nespavanje i bdenje. Ovaj dan je posvećen duhovnoj pripremi za Rođenje Hristovo, a vernici se od ranog jutra posvećuju molitvi, učestvovanju u bogosluženjima i pripremama za svečanu večeru – ukazuje Lazić.
Baš kao i pri svim bogosluženjima, i na ovaj dan biva organizovana liturgija i to Svetog Vasilija Velikog. Pre toga, kako ukazuje teolog, u crkvi bivaju služeni carski časovi.
– Na sam Božić služi se Liturgija Svetog Jovana Zlatousta – kaže Lazić.
Čitav dan je u običajima, i ako želite da ih sprovodite kako valja, evo “instrukcija”.
– Rano ujutru na Badnji dan seče se badnjak, hrastovo drvo koje se potom svečano unosi u dom. Njagova simbolika vezana je za radost, zdravlje i prosperitet. Porodica se okuplja oko pripreme trpeze koja, po tradiciji, obiluje posnim jelima. Tokom Badnje večeri dom dobija poseban izgled. Slama se prostire na pod ispod stola, ili pak služi kao podloga za posnu trpezu – objašnjava naš sagovornik.
Osim badnjaka i posne trpeze, za ovaj sveti dana se vezuje i jedan od sigurno najlepših i najradosnijih običaj i to zato što ga sprovode deca. Reč je, dabome, o “pijukanju“.
– Stariji ukućanin imitira kokodakanje, a deca ga prate i pijuču, što simbolizuje toplinu porodičnog ognjišta i Hristovu ljubav prema ljudima. Roditelji tada deci daruju slatkiše, voće ili novčiće, što predstavlja znak brige i darežljivosti – ističe Lazić.
Kod nas Srba, poznatih gurmana, nekako ima ljudi koji su “traže krivine” kada je u pitanju posna trpeza, kako za slave, tako i za praznik o kome pričamo. Za prvo obično kažu “ma lakše mi je da pripremim mrsno”. Međutim, ovaj teolog, kad je reč o Badnjem danu, crvenim podvlači da večera mora biti totalno posna.
– Jedu se žito sa medom, orasi, suvo voće i pasulj. Pasulj, prema drevnim verovanjima, predstavlja jelo duša predaka, koje kroz njega ostvaruju simboličku vezu sa potomcima, pružajući im snagu i podršku. Orah se lomi da bi se predvidela sreća u narednoj godini – zdravo jezgro obećava dobru godinu, dok loše jezgro nagoveštava suprotno – objašnjava Lazić simboliku hrane koju konzimiramo 6. januara.
Što se tiče onog rituala bacanja oraha u četiri ugla prostorije, on, ukazuje teolog, ima duboku simboliku.
– Veruje se da orasi “odvlače” zle sile od kuće, čime se obezbeđuje mirna i blagoslovena večera. Med, koji se jede sa orasima, simbolizuje blagostanje, a riba – važan deo posne trpeze – ima ritualno značenje koje datira još iz ranog hrišćanstva, gde je služila kao simbol Hrista – kaže naš sagovornik.
E dođosmo do jedne ne baš lepe navike u našem društvu, kad je u pitanju ponašanje za stolom. Naime, za njega seda da jede “kad ko stigne” i isto tako od njega ustaje. Za Badnje veče, pak, ako smo pravi vernici, na tu rutinu moramo da zaboravimo.
– Tokom večere niko ne ustaje od stola dok svi ne završe. Ovaj čin podseća na važnost porodičnog jedinstva. Nakon večere, ukućani se međusobno ljube i čestitaju Božić, a molitveno se sećaju svojih predaka. Večera na Badnje veče nije samo obedovanje već i čin ljubavi i žrtve za pokojne, sa željom da se održi veza sa njihovim dušama – naglašava Lazić.
Oduvek i zauvek je bitno znati – suština ovog dana jeste ljubav i zajedništvo. Konkretno, ljubav roditelja prema deci, kaže naš sagovornik, ogleda se u simboličkim darovima i običajima, dok je ljubav prema precima izražena kroz molitvu i simbolične žrtve.
Samo Badnje veče naglašava bogatstvo, ali ne ono koje se ne meri materijalnim vrednostima, već ljubavlju, slogom i verom u Boga.
– Tako, u navečerje Božića, porodični dom postaje mesto mira, ljubavi i duhovnog preporoda. Sa unošenjem badnjaka, simbolom zdravlja i izobilja, vernici sa radošću iščekuju Rođenje Hristovo, dočekujući Božić kao najradosniji praznik hrišćanskog sveta – navodi teolog.
I na kraju, opovrgnimo onu čuvenu “slavimo skromno u krugu porodice“.
– To je pogrešno reči, kada su nam bar ovi praznični dani jasan odgovor da nema ništa tu skromno, da je porodica najveće bogatstvo – zaključuje Lazić.
Dakle, ma koliko vam posnim jelima bila bogata trpeza ili ne, i da li vaš badnjak bio da vam stane u naručje ili da je “veći od vas”, ne zaboravite da je najveće bogatstvo i najveća veličina dana i večeri koje prethode Božiću – u vašoj duši. Ako je ona puna ljubavi za bližnje, ako od njih jednaku količinu emocija primte – nema sreće veće. Mislite na to 6. januara uveče kad se budete u dvorišu neke crkve okupili s drugim vernicima oko vatre od zapeljenih badnjaka i izgovarali ono “koliko varnica toliko parica”. Srećan vam bio Badnji dan!
telegraf.rs
