Nakon što je javnosti saopštena vest da je dvogodišnja Danka Ilić, za kojom se tragalo 10 dana, ubijena, u žiži javnosti ponovo se našla tema smrtne kazne. Ponovo su pokrenuti komentari koji su mogli da se pročitaju na svakom internet portalu i društvenoj mreži- da smrtna kazna, ukinuta pre 22 godine u našoj zemlji, treba da se vrati.
Mogućnost vraćanja smrtne kazne najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u obraćanju javnosti, kada je istakao da se “svojevremeno javno zalagao da se razmotri ponovno uvođenje smrtne kazne, a da mi ne budemo kažnjeni”.
-Ovo delo zaslužuje smrtnu kaznu. Ponoviću taj zahtev Vladi Srbije, neka razmotre- naglasio je Vučić.
Belorusija jedina zemlja u Evropi koja ima smrtnu kaznu
Kako neka istraživanja pokazuju, u godini kada je smrtna kazna bila pred ukidanjem, 50 posto ispitanika bilo je za ovaj vid pravne sankcije. Situacija se obrnula za dve decenije, te ovaj vid kazne 2022. godine podržava čak 70 posto ispitanika.
Kina, Jemen, Sjedinjene Američke Države, Severna Koreja, Pakistan, Kongo, samo su neke od država u kojima je smrtna kazna jedna od opcija za kažnjavanje prestupnika, dok je Belorusija jedina evropska zemlja u kojoj je snazi i dalje kazna smrću.
U Belorusiji smrtna kazna se odvija pod velom tajnosti, a porodica osuđenog ne zna ni datum ni vreme izvršenja kazne, pa čak ni mesto gde su sahranjeni! Tamošnje vlasti istuču da smrtnu kaznu podržava većina stanovnika.
Tokom 2023. godine, u SAD, izvršene su 24 smrtne kazne u kojima su pogubljena 23 muškarca i jedna ženska osoba, smrtnosnom injekcijom.
Počeci smrtne kazne u 19. veku i njeno ukidanje dva veka kasnije
Smrtna kazna je na početku izvršavana za različita krivična dela- od ubistva do “smešenija” vanbračnog polnog odnosa, da bismo danas stigli do člana 24 Ustava Republike Srbije koji glasi “Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne”. Za ovu rečenicu delimično je zaslužen i jedan Novosađanin.
Veljko Komlenović (1933- 1997) advokat iz Novog Sada, bio je abolicionista i na sve načine pokušavao da stane na put smrtnoj kazni. Nakon svoje karijere u tužilaštvu i “lova” na krivce, Komlenović je penziju proveo u Novom Sadu, ali nije odustao od borbe za ukidanje smrtne kazne.
Voleo je šah i jedno vreme je bio predsednik Novosadskog šahovskog kluba i Šahovskog saveza Vojvodine.
-Veljko je bio odličan šahista, zajedno smo igrali i ja sam znao za njegovu inijativu o ukidanju smrtne kazne, ali on nije detaljnije govorio meni o tome, niti o slučajevima- rekao je svojevremeno za NS Uživo Krasoje Notaroš, novosadski šahista.
Titulu nije imao, jer od nekoliko “spornih rečenica” u svom magistarskom radu nije želeo da odustane. Tokom dugih dana u penziji, tragao je za ljudima koji su u Jugoslaviji bili izvršioci smrtne kazne. Nalazio ih je na različitim mestima- ludnice, kafanama kao hronične alkoholičare, bolnicama. U borbu protiv smrtne kazne ušao je jer je i sam prisustvovao izvršenju kazne nad jednim svojim klijentom.
U Beogradu je 1981. godine osnovano Društvo za borbu protiv smrtne kazne, među kojima je bio i Veljko Komlenović, kao i Vesna Pešić. Dve godine kasnije, pokrenuta je peticija o ukidanju smrtne kazne u Jugoslaviji. Među potpisnicima bili su Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić.
Veljko Komlenović nije dočekao ukidanje smrtne kazne, preminuo je 1997. godine. Poslednja smrtna kazna u Srbiji je izvršena u Somboru 1992. godine. Ubijen je Johan Drozdek, koji je bio osuđen za silovanje i ubistvo šestogodišnje devojčice.
Smrtna kazna je izbrisana iz Ustava Republike Srbije 2002. godine i zamenjena kaznom doživotnog zatvora ili kaznom od 40 godina zatvora.
I. K.
