Srbija nije jedina zemlja u Evropi koja nema metro, iako je izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od pedesetih godina XX veka.

Dvadeset i nešto godina kasnije, iste planove čuli su građani Soluna, u Grčkoj, ali jedno im je bilo zajedničko sve ove godine – ni Beograd ni Solun nisu dobili metro. S tim što se situacija u Solunu ipak menja – metro će uskoro biti u upotrebi, iako Solunjani imaju ozbiljan problem: gde god da zabiju ašov, naiđu na arheološko nalazište, pa moraju da menjaju trasu, dozvole arheolozima da prouče lokalitet, odnesu artefakte ili, jednostavno, sve ograde i stave staklo, kako bi turisti mogli da ga vide. A do tada, da krstare ovim prelepim gradom autobusima.

Ako ste išli u Slovačku, onda ste primetili da ni Slovaci nemaju metro, iako ste to verovatno očekivali. Karta Evrope na kojoj su obeležene zemlje bez metroa izgleda interesantno.

Bivša Jugoslavija je ponovo “spojena zajedničkim nemanjem” – nijedna zemlja iz stare države nema danas metro. Pored Srbije i zemalja bivše Jugoslavije, u Evropi metro nemaju ni Albanija, Andora, Kipar, Estonija, Irska, Island, Litvanija, Lihtenštajn, Letonija, Luksemburg, Malta, Moldavija, Monako, San Marino, Slovačka i Vatikan.

A kako je počela priča o beogradskom metrou?

U najpoznatijem projektu iz 1976. godine, bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, sa prvom fazom od dve linije na trasama Stari Merkator — Vukov spomenik i Dorćol — Autokomanda. Od svojih zagovornika opisivan kao u evropskim milionskim gradovima “aksiom koji se ne dokazuje“ i “alfa i omega priče o saobraćaju u Beogradu“, a od protivnika kao predimenzionirani “prevaziđeni koncept pravljen za neka druga vremena“, projekat beogradskog metroa je slavljen, suspendovan, ponovo oživljavan i u Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine usvojenom 2003. napušten u korist lakog šinskog sistema nazvanog “Beogradski laki metro“.

collage.jpg
Beoinfo 

 Skupština grada Beograda je u junu 2010. usvojila informaciju o izradi dokumenta kojim bi se definisali osnovni zahtevi u izgradnji beogradskog metroa, prema kojem će se metro graditi kao nezavisan šinski sistem, bez ukrštanja s ostalim drumskim saobraćajem, sa dva osnovna pravca od Zemuna i Novog Beograda do Ustaničke ulice, i od Karaburme do Banovog brda i Vidikovca, sa ukrštanjem u centru grada. Linije bi bile vođene podzemno kroz centar grada i iznad zemlje gde je to moguće.

Kakav je plan za beogradski metro danas?

Beogradski metro biće najvećim delom trasiran kroz duboki tunel, koji se kopa krticom, manjim delom biće plitak tunel koji se kopa sa zemlje i najmanjim delom, u zoni depoa, pruga će biti u nivou terena. Ipak, određeni objekti moraće da budu uklonjeni zbog izgradnje stanica, kao i okana duž tunela. Ovo je detaljan spisak svih lokacija na kojima će morati da se ruše objekti ili samo izvrši ekproprijacija.

U pitanju je oko 487 parcela, neke od njih su u procesu deobe, pa taj broj nije konačan. Popisano je ukupno 84 stambenih i 66 poslovnih objekata.

Kurir.rs/Dnevnik.rs