Iz NBS navode da je MMF odobrio novi nefinansijski instrument namenjen zemljama koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, među kojima je Srbija
Odbor izvršnih direktora MMF doneo je danas na sednici odluke o uspešnom završetku četvrtog, ujedno i poslednjeg razmatranja sprovođenja aktuelnog stendbaj aranžmana koji je zaključen sa Srbijom u decembru 2022. na period od 24 meseca kao i o odobrenju trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI), saopšteno je večeras iz NBS.
Iz NBS navode da je MMF odobrio novi nefinansijski instrument namenjen zemljama koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, među kojima je Srbija.
Međunarodni monetarni fond ocenjuje da je Srbija uspešno sprovela mere u okviru dogovorenog ekonomskog programa s rezultatima koji su iznad planiranih i sa odličnim izgledima za naredni period.
– I uspešan završetak četvrtog i poslednjeg razmatranja stendbaj aranžmana jeste potvrda da se u Srbiji sprovode kredibilne politike. Činjenica da je Međunarodni monetarni fond po treći put Srbiji odobrio Instrument za koordinaciju politika govori da Fond i u srednjem roku očekuje nastavak dobrih ekonomskih politika. Ovaj nefinansijski i savetodavni instrument namenjen je zemljama koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, što jeste slučaj Srbije. U prilog tome govori i očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između 4% i 5% u narednim godinama – rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
MMF je ocenio da je Srbija i u okviru stendbaj aranžmana sprovela ambiciozne reforme, što je doprinelo ostvarivanju i odličnih makroekonomskih rezultata:
- Srbija je u oktobru 2024. prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting;
- Zabeležen je snažan privredni rast u izazovnim globalnim uslovima, a u narednom periodu se očekuje rast i iznad 4%;
- Fiskalni deficit i javni dug sniženi su uprkos brojnim izazovima;
- Inflacija je vraćena u granice ciljanog raspona u uslovima snažnog rasta i očuvanog tržišta rada zahvaljujući adekvatnoj monetarnoj politici centralne banke;
- Devizne rezerve su na rekordno visokom nivou;
- Finansijski sistem je stabilan zahvaljujući adekvatnoj kapitalizaciji, visokoj likvidnosti i snažnoj profitabilnosti;
- Finansijski položaj državnih preduzeća u sektoru energetike je ojačan;
- Ostvaren je i znatan napredak u sprovođenju reformi za unapređenje upravljanja javnim investicijama i upravljanja u državnim preduzećima.
Završetak četvrtog razmatranja omogućio je povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra (316,47 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 400 miliona evra).
S obzirom na postignute rezultate i kontinuiranu stabilnost ekonomskih pokazatelja u našoj zemlji, aranžman se još od drugog razmatranja programa (što je bilo jedno razmatranje ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja) tretirao kao aranžman iz predostrožnosti i od tada raspoloživa sredstva nisu korišćena.
U brojkama, a kao konkretnu potvrdu ispravnosti politika guverner Jorgovanka Tabaković navodi:
- Inflaciju smo sveli u granice cilja Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5% uprkos brojnim šokovima, gde će i ostati;
- Privredni rast Srbije će ove godine, a verovatno i u srednjem roku, biti jedan od najvećih u Evropi;
- Devizne rezerve zemlje su na rekordnom nivou i po obimu i po strukturi, i sa preko 28 milijardi evra obezbeđuju pokriće od preko sedam meseci uvoza robe i usluga;
- Rezerve zlata smo u prethodnih dvanaest godina utrostručili, na 48 tona, a njihovo učešće u ukupnim rezervama povećali smo na 13%, što se pokazuje kao izuzetno važno u uslovima velikih globalnih turbulencija, kada cena zlata snažno raste (samo u toku ove godine za blizu 30%);
- Imamo rekorde i u prilivu stranih direktnih investicija, koji je prošle godine dostigao 4,6 milijardi evra;
- Snažan priliv stranih direktnih investicija nastavljen je i ove godine, i to u uslovima velikih izazova u matičnim zemljama. Zaključno sa novembrom, priliv stranih direktnih investicija dostigao je 4,467 milijardi evra, a još nam ostaje čitav decembar, tako da očekujemo da nam ova godina bude rekordna i da priliv investicija bude i viši nego u prethodnoj godini;
- Rekordna je i dinarska štednja, koja je od početka prošle godine povećana za preko 80%, na preko 180 milijardi dinara;
- Kvalitet aktive banaka je dodatno popravljen, uz učešće problematičnih kredita na najnižem nivou od 2,7%;
- Ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2% međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi (4,9%) i stanovništvu (9,2%).
– Sve je to deo rezultata koji su nas uveli u grupu zemalja investicionog ranga. I povećanje kreditnog rejtinga Srbije jeste potvrda da su Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije zajedničkim naporima, i uz mudre politike i strateške odluke predsednika Aleksandra Vučića prethodnih godina odgovorno vodile ekonomsku politiku zemlje – konstatuje guverner Jorgovanka Tabaković.
Kako bi potvrdila kontinuiranu posvećenost dobrim politikama i nastavku reformskog zamaha i fiskalne discipline, Srbija će saradnju s Međunarodnim monetarnim fondom nastaviti kroz trogodišnji Instrument za koordinaciju politika s ciljem očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti, održavanja fiskalne discipline i silazne putanje javnog duga i daljeg jačanja otpornosti sektora energetike i stvaranja prostora za realizaciju investicionih potreba u tom sektoru, navodi se u saopštenju NBS.
Tome će, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, doprineti i ambiciozan plan javnih investicija, kao i nastavak strukturnih reformi.
– Uvažavajući rezultate koje je Srbija ostvarila u prethodnih dvanaest godina, novim, trećim po redu Instrumentom za koordinaciju politika Međunarodni monetarni fond će podržati njihovo očuvanje, kao i nastavak sprovođenja ambiciozne reformske agende. Inflacija u granicama cilja Narodne banke Srbije, očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru i rekordne devizne rezerve ostaće važan stub za investiciono i potrošačko poverenje i za finansijsku stabilnosti zemlje – zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.