Srbija je pet godina u zaostatku sa eksploatacijom jadarita i isto toliko vremena gubi zaradu, smatra Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
– Da smo počeli pre pet godina, imali bismo pet godina zarade – tvrdi Abolmasov i dodaje da eksploatacija jadarita može biti ekološka ako se bude obavljala pod strogim kriterijumima, koji podrazumevaju odgovarajuću zakonsku regulativu koja može sprečiti mogućnost zagađenja.
Ona veruje da naši tehnolozi i mašinci rade po najvišim standardima.
Vrlo opasne neistine
– U nekom trenutku, kada nismo u mogućnosti da nešto radimo sami, mi moramo da zovemo nekoga iz sveta s kim ćemo ući u partnerske odnose ili kako god, tu je dobar primer “Ciđin” – izjavila je Abolmasov u intervjuu za nedeljnik Nin.
Prema njenim rečima, ako se poštuju standardi vađenja rude na površinu, sve može da se izvede bez problema. Naglasila je da tvrdnje da će u slučaju iskopavanja litijuma reke Korenita i Jadar biti potpuno zagađene ili da će Drina, navodno, biti potpuno isušena predstavljaju “ozbiljno preterivanje”.
ABOLMASOV UPOZORAVA
RUDARSTVO NIJE RIJALITI ŠOU!
Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Biljana Abolmasov je mišljenja da rudarstvo i geologija nisu rijaliti šou i da pitanjem eksploatacije jadarita ne treba da se bavi javnost već stručnjaci.
– Jedini način je da se posle završene kompletne tehničke dokumentacije – ne pred očima javnosti, ovo nije rijaliti šou, rudarstvo i geologija nisu rijaliti – okupe stručnjaci koji su za i stručnjaci koji su protiv i koji će postavljati pitanja ljudima iz “Rio Tinta”. I iz toga mora da izađe rešenje – navela je Biljana Abolmasov.
Biljana Abolmasov je navela da se protiv geoloških istraživanja u Srbiji vodi hajka bazirana na, kako je ocenila, ozbiljnoj neinformisanosti.
– Mi bez geoloških istraživanja nećemo moći ni da saniramo klizišta, ni da gradimo puteve, ni da gradimo zgrade, niti da radimo ijedan projekat vodosnabdevanja, niti istraživanja koja su potrebna za zemljotresno inženjerstvo, za građevinarstvo, pa i za obične kamenolome, koji su neophodni na lokalu kako bi se gradili putevi. Te neistine su jako opasne – navodi Abolmasov.
Istorijska šansa
Analitičar Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, ističe da se slaže s mišljenjem dekana Biljane Abolmasov da je Srbija izgubila dosta vremena, a samim tim i dosta novca zbog nerealizacije projekta “Jadar”.
– S obzirom na to da je, uz sve studije koje je trebalo da budu urađene, eksploatacija litijuma trebalo da počne već 2027. godine i da budemo prvi, mnoge zemlje, posebno zemlje EU, u završnoj su fazi i pre nas će početi da kopaju. To znači da će dosta investicija i investitora koji bi došli kod nas verovatno otići na druga mesta – Finsku, Portugal, Austriju, Nemačku i Češku. Kada bismo od današnjeg dana krenuli u realizaciju projekta “Jadar”, potrebno je pet godina, što znači da rudnik ne može biti otvoren pre 2029. ili 2030. godine. U vremenu u kom živimo i šest meseci je dug period, a ne nekoliko godina. Tako da se postavlja pitanje i pred Vladu i pred celu naciju da li ćemo da iskoristimo ovu istorijsku razvojnu šansu koju imamo ili ćemo da popustimo pred raznim političkim pritiscima i interesima na domaćem političkom planu – ističe Marinković.
Zajednička ulaganja
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je da li će otvaranje rudnika i iskopavanje litijuma i bora u projektu “Jadar” usloviti dolazak fabrika baterija i fabrika električnih automobila i kompanija koje se bave energetskom efikasnošću, odnosno obnovljivim izvorima energije.
– Radi se o tome da li ćemo mi na pravi način zatvoriti pitanje nabavnog lanca koji može da bude kod nas ili ne. I sam predsednik je u više navrata ponovio da nećemo dozvoliti da budemo izvoznici sirovine. To ne podrazumeva samo izvoz litijumskih baterija i električnih automobila, nego zajedničko ulaganje u naučno-tehnološke parkove, a oni znače razvoj obrazovanja i nauke, i to je ključna stvar koja treba da garantuje Srbiji da će ovaj projekat biti razvojna šansa Srbije u narednih nekoliko decenija, a ne samo koliko će uticati na BDP – objašnjava Marinković.
kurir.rs
