Претрага
Претрага
Close this search box.

Srbija sa zalihama litijuma može da bude ozbiljan igrač

Foto: Lucid promo

Srbija sa svojim zalihama najbitnijih sirovina poput litijuma može biti ozbiljan igrač na terenu zelene ekonomije i ekoloških vozila, ocenjuje se u tekstu Demostata.

Ističe se da bi taj potencijal koji može da se iskoristi u budućnosti doneo ne samo veliki broj radnih mesta, već i priliku da se sirovina prerađuje i time znatno poveća ekonomska dobit, ali i što bolje iskoristi prednost koju Srbija ima, a to je prednost sirovine koju drugi nemaju.

Sagovornik Demostata, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović je za Demostat rekao da je trend prelaska na ekološki prihvatljiva električna vozila nezaustavljiv i neminovan i da je malo verovatno da će se za 50 ili 60 godina masovno voziti automobili na fosilna goriva.

“Evropska unija je donela direktivu prema kojoj će proizvodnja električnih vozila do 2032. podići svoj udeo na 60 odsto, a da će se potpuno zaustaviti izrada automobila na benzin i dizel do kraja 2035. godine”, istakao je on.

Tržište električnih vozila je, kako se navodi, već u prvom kvartalu ove godine pokazalo znake oporavka, pa je prema podacima Asocijacije proizvođača vozila Evrope (ACEA), u Evropi prodato 332.999 električnih vozila, što predstavlja rast od 3,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je prodato 320.948 ovih vozila.

Kada je o Srbiji reč, ističe se da je budžet u našoj zemlji namenjen subvencijama u 2024. godini smanjen sa prošlogodišnjih 440 na 170 miliona dinara pri čemu je predviđen samo za kupovinu električnih vozila, dok su hibridi potpuno izbačeni.

Dodaje se da su procedure prilično komplikovane, pa od podnošenja zahteva do isplate prođe i mesec dana. Uvoznici su u razgovorima sa nadležnim predlagali modele poput nekih u EU, gde je smanjen PDV, pa se popust ostvaruje automatski prilikom kupovine, nema zahteva, papira, šetanja dokumentacije. Kada bi PDV kod nas na električna vozila bio 10 odsto umesto 20 odsto, efekat bi otprilike bio isti kao i sada sa subvencijama od 5.000 po vozilu, a bilo bi brže i jednostavnije. To bi podstaklo prodaju, što je neophodno, jer je Srbija sa oko 3.000 električnih vozila koji čine tek jedan procenat ukupnog voznog parka od bezmalo tri miliona automobila daleko ispod evropskog proseka koji se kreće oko 14 odsto.

Ovaj zaključak opravdava i najnovije terensko istraživanje sprovedeno u martu ove godine, prema kome bi čak 47 odsto vozača u budućnosti razmotrilo kupovinu električnog vozila. Međutim, problem je, upravo, visoka cena, koja kod jedne trećine ispitanika predstavlja prepreku za kupovinu takvog vozila u ovom momentu.

“Potrebno je uvećati i broj punjača, ima ih tek svaka deseta benzinska pumpa, što je nedovoljno i za postojeći broj domaćih i vozila u tranzitu”, rekao je Boris Ćorović i izneo očekivanje da će prodaja ekoloških modela biti podstaknuta nakon početka proizvodnje najavljenog električnog modela Fijata u Kragujevcu, čija će cena, prema očekivanjima, biti oko 20.000 evra.

Ocenjuje se da u ovom momentu Evropa nema jasnu strategiju kako da se izbori sa kineskom konkurencijom, ali i sa prodorom američkog proizvođača Tesla čiji je model prošle godine bio najprodavaniji u Evropi. Jedan od odgovora, kako je istakao sagovornik Demostata, jeste i dokument koji je predstavio prvi čovek Renoa, Luka Dimeo, ispred grupe najvećih evropskih proizvođača. On je pozvao evropske institucije da zajednički, sveobuhvatno definišu jedinstvenu politiku proizvođača i pratećih delatnosti, logistike, transporta, regulatora i posebno subvencija, sada vrlo šarenolikih.

Podsetili su da je na sličan način svojevremeno osnovan evropski konzorcijum Erbas kao zajednički projekat i konkurencija američkom Boingu. Predloženo je udruživanje proizvođača kako bi se napravio evropski model baterije, inače najskuplji deo vozila čija ugradnja je sada skoro potpuno zavisna od kineskih dobavljača.

O sudbini te inicijative verovatno će odlučivati novi saziv Evropske komisije koji će biti formiran nakon junskih izbora.

U svemu ovome, dodaje se, nesporno, značajnu ulogu ima i Srbija kao država koja bi upravo u budućnosti mogla da osigura litijum, koji je ključna sirovina, što bi moglo da se manifestuje i kroz pokretanje ozbiljnih pogona i za preradu ove sirovine, te dobijanje širokog spektra gotovih proizvoda spremnih za izvoz.

B92/Tanjug

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti

Претрага