Stručnjaci za upravljanje katastrofama naglašavaju hitnu potrebu za infrastrukturom otpornom na poplave, kako bi se smanjili rizici. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je za RTS da nepogode u regionu treba da budu upozorenje i lekcija za Srbiju i da se samo “igrom slučaja” nisu desile kod nas, ali da ih potencijalno treba očekivati. Ističe i da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu, da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.
Za samo dve sedmice u našem okruženju dve snažne prirodne katastrofe, u Bosni i Hercegovini, a prethodno u srednjoj i istočnoj Evropi. Izražene su promene u obrascima padavina, a kiše su sve intenzivnije. Da li je to neka nova klimatska normalnost?
– Apsolutno, klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija.
Ali promene se ogledaju u tome da je taj način kako dobijamo mi u stvari padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen. I na prvom mestu u našem regionu slika tih promena se ogleda u tome što imamo duže periode bez padavina, znači jako sušne periode kada imamo i sušu na sceni u našoj zemlji. A onda posle toga to bude prekinuto intenzivnim kratkotrenim padavinama gde za kraće vreme dobijamo mnogo veće količine nego pre.
Tako da mi danas već znamo recimo da u Srbiji i u širom regionu imamo otprilike dva do tri puta više tih dana s ekstremnim padavinama, odnosno da se ekstremne padavine češće dešavaju i zbog toga su i situacije sa poplavama postale kritičnije.
Još jedan vrlo važan razlog koji često zanemarujemo, da kažemo ili manje pričamo o njemu jeste da klimatske promene donose i način premeštanja vazdušnih masa preko naše planete. Odnosno, to je jedna od stvari koja se takođe promenila i koja isto doprinosi i tome da imamo velike količine padavina, odnosno sisteme koji se duže zadržavaju u jednom mestu. I onda vi možete da imate veće količine nego što su to bile u prošlosti – ističe Đurđević.
Nevreme nas je i ovaj put zaobišlo, ali obruč se steže, a svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje za nas, dodaje on i kaže da se samo igrom slučaja nije desio nad našim područjama, odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas.
– I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Znači, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije. Nažalost, niko u svetu nije i dalje prilagođen ovako ekstremnim vremenskim uslovima i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prilagodimo.
Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija u odnosu na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promne, pošto klima nije zaustavila se u smislu promena u ovom trenutku, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina.
Mi treba da gradimo nove objekte koji će biti otporni na tu buduću klimu, a i s druge strane da unapređujemo postojeće objekte.
To nije lak zadatak, zahteva dugotrajno planiranje, dugotrajna ulaganja, visoki stepen organizacije, tako da mnoge zemlje u svetu kaskaju u tom pogledu, ali treba jednostavno da počnemo to da radimo – kaže on.
Prethodna godina bila je najtoplija u Srbiji, a po svemu sudeći, ova će je nadmašiti. Dokle će temperatura ići tom neslavnom uzlaznom putanjom, upitan je klimatolog.
– Da, imali smo puno rekorda u prethodnoj godini, oboreno je zaista niz rekorda po pitanju temperatura. Verovatno ćemo sad ući u neki mirniji period po tom pitanju, ali generalno gledano u proseku mi idemo jednostavno ka toplijem režimu. Tako da iako potencijalno bude malo svežijih perioda ispred nas, ti periodi će i dalje biti značajno topliji od neke klime iz sredine 20. veka.
Dugoročno gledano sigurno bi trebalo da očekujemo da ćemo i ove rekorde koje smo imali ove godine oboriti u budućnosti – zaključio je.
espreso.rs / RTS
